Vodostaj Dunava i dalje je na istorijskom minimumu. Očekuje se manji porast u narednim danima, što neće uveliko promeniti situaciju koja je donela mnogo problema u energetici, proizvodnji i transportu širom toka Dunava. U Srbiji najkritičnije i dalje na Bezdanu, u Apatinu i Bogojevu, gde je korito suvo. Suša ogolila Dunav i u regionu.
Zbog dugotrajne suše danima se ponavljaju iste slike ogoljenih korita Dunava. U Srbiji plovidba nije obustavljena, ali već neko vreme ne pristižu veliki kruzeri i barže sa teškim tovarima. Nizak vodostaj najdirektnije utiče na rad hidroelektrana. Iz Instituta “Vinča” ističu da Đerdap radi na petini kapaciteta i da letnja potrošnja struje dostiže zimski nivo.
Predrag Škobalj, pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta “Vinča”, kaže da nema razloga za strah, ali da Srbija mora hitno da deluje.
“Ne treba imati strah, ali moramo što pre da krenemo u izgradnju novih energetskih kapaciteta, Srbija dugoročno mora da razvija energetski miks – nuklearnu energiju, obnovljive izvore, reverzibilne hidroelektrane i da zadrži stabilne termoenergetske kapacitete”, navodi Škobalj.
U Rumuniji, nakon odlaganja, kontrolisano se potapaju četiri barže u Dunavu. Cilj je da se više vode usmeri ka nuklearnoj elektrani Černavoda. Kriza je mogla da se izbegne tvrde bugarski stručnjaci, a rešenje vide u izgradnji hidrotehničkih objekata kojima bi se regulisao tok Dunava između Bugarske i Rumunije.
Valeri Ivanov iz Dunavske flote za jaružanje u Bugarskoj navodi da je novac potrošen na preliminarne studije izvodljivosti i projektovanje, a da je onda sve stalo. “Ako pogledate izveštaje za druge delove Dunava, videćete da je tamo gde postoje pregrade za regulisanje toka nivo vode iznad uobičajenog”, ističe Ivanov.
Kruzeri vezani za pristanište
Nizak vodostaj Dunava utiče i na turizam. Gubitaka će u tom sektoru biti i u Mađarskoj. Međunarodni kruzeri u Budimpešti vezani su za pristanište, neki čak i više od mesec dana.
Peter Kalmandi, kapetan putničkog broda, kaže da nikada nije video ništa slično. “Pričao sam i sa starijim kolegama, nisu ni slutili da vodostaj Dunava u Budimpešti može biti ovako nizak”, navodi Kalmandi.
Sprud ispod mosta u Budimpešti
Ipak, posetioci glavnog grada Mađarske ne propuštaju da vide sprud koji je zbog niskog vodostaja nastao ispod Margaretinog mosta.
Mesto na kojem stoje obično je pod vodom, a mnogi su iskoristili priliku da joj priđu bliže i odavde fotografišu zgradu parlamenta i druge atrakcije.
Međutim, zgrada parlamenta i drugi simboli grada tokom noći ostaju u mraku. Zbog štednje struje dekoracija se gasi i u Rumuniji.
Komentari (0)