Ako postoji osoba u teniskom svetu koja nema dlake na jeziku onda je to Goran Ivanišević, nekadašnji šampion Vimbldona i trener Novaka Đokovića.
Neretko ume i da opsuje u toku intervjua, ali svaka od tih psovki uvek bude iskorišćena u rečenici tačno gde treba kako bi se pojačalo značenje onoga što govori.
U intervjuu za hrvatski portal 24 sata, govorio je o saradnji sa Novakom Đokovićem, a potom i osvajanju Vimbldona.
Najpre, naravno, o saradnji sa Novakom Đokovićem. Koliko su Zec i Nole slični?
“Po temperamentu je jako sličan, sličan je to mentalitet, prostor, jezik… Njega od ostalih na vrhu izdvaja mentalna snaga. Kad biste poređali sto igrača, a da ne znate ko je ko, po tenisu bi svi bili jako slični, ne biste znali ko je prvi, a ko stoti. Ali kad počne meč, kad su važni udarci i poeni, onda se vidi ta razlika. On je ekstrem, genijalac kojega ne možeš ni da pokušaš da razumeš jer se pogubiš. On je meni rekao na startu saradnje doslovno da sa njim ne može da radi onaj koji ne može da shvati njegova ludila. Komunikacija s njim, pogotovo tokom mečeva, izgleda jako haotično, ali to je način na koji se on prazni. Ja ga pola od onoga što mi viče na tako velikom terenu ne razumem, ne čujem ga uopšte, ali on se tu prazni. Nije lako popeti se na vrh, a još je teže opstati tako dugo”.
Otkrio je i najveću zabludu o Noletu.
“Prvo, on je osoba koju ljudi percipiraju prema onom što vide na terenu, a to je pogrešna percepcija, on je veliki zafrkant i osoba koja želi da pomogne. Osnovao je PTPA, fondacije, pomaže svima, nema toga kome nije pomogao. Za svakoga ima vremena i savet, nekoliko puta sam negodovao jer bi se pola sata pre meča bavio svima uokolo, ali to je on. I onda ljudi kažu vidi ga, dere se… Takav je, dere se, on je osoba koja kaže ono što drugi misle, i onda oni ispadaju bolji, a nisu bolji od njega, samo ćute… Sad izlazi taj njegov dokumentarac, jako me zanima kako će to izgledati…”
Svestan je i Ivanišević da je Novak Đoković najbolji teniser svih vremena.
“Nole je za mene jedan od najvećih sportista u istoriji, a najveći je teniser, ubedljivo. Ako uzmemo Federera koji najlepše igra, i koga je lepo gledati i kad igra loše, pa Nadala koji uvek daje sve od sebe i kome bih ja poverio meč kad bi mi život o njemu zavisio… Novak je najkompletniji, on igra najbolji tenis. On je poput morskog psa ili udava, uhvati i samo te davi, nema povratka”.
Na pitanje da li ga današnje generacije dece prepoznaju, popularni Zec je istakao:
“Više me znaju kao Novakovog trenera, nego kao igrača. Znaju me roditelji, oni se slikaju sa mnom. Iznenadim se kad me neko dete prepozna, moj sin ima sedam godina i gleda moje mečeve na Jutjubu, pita zašto sam bacio reket. Bilo bi dobro da gledaju još starije mečeve, recimo Roda Lejvera, koji je igrao s drvenim reketom. To je kao da igraš lopatom, ja bih teško pogodio volej s njim, a oni su bili tehnički perfektni”.
Pre 25 godina je Zec osvojio titulu na Vimbldonu, kada je iz kvalifikacija stigao do pehara. Šta ga za ovih 25 godina niko nije pitao, a da je vezano za taj istorijski trijumf?
“Ljudi uglavnom pitaju o finalu i putu do njega, o dočeku… Niko ne pita kako je bilo sedam dana pre toga kad sam bio 128, kad nisam mogao pogoditi ne teniski, nego fudbalski teren, kad sam se osećao kao ku… Ni to me niko nikad nije pitao kako je bilo jer sam imao problema sa ramenom, pio sam lek Vioxx. Umirao sam od bolova, nisam mogao da spavam, budio bih se po noći s utrnutom rukom, tuširao se… Preporučena doza bila je jedna do dve tablete, a ja sam ih pio po pet, kao tik-tak bombone, ko zna kakvu su štetu napravile, ali meni su pomogle u tom trenutku. Ja sam zacrtao sam sebi da je to sad ili nikad i nisam razmišljao o posledicama. Profesionalni sport je nezdrav, ako nije telo, onda je u pitanju glava. Nema zdravog profesionalnog sportiste u penziji, neki su više normalni, neki manje, ali sav taj pritisak ili udarci u kontaktnim sportovima ostavljaju posledice”.
Podsetimo, Goran sada radi kao trener Francuza Artura Fisa.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)