Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, danas u 16 časova najtoplije je bilo u Somboru, gde je izmereno 38 stepeni, dok je najsvežije na Kopaoniku, gde je zabeležen 21 stepen Celzijusa.
Odmah iza Sombora su, po visokim vrednostima na temperaturnoj skali, Beograd, Novi Sad, Kikinda i Zrenjanin sa 37 stepeni.
Na Paliću, u Banatskom Karlovcu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Kraljevu, Kruševcu, Ćupriji, Nišu i Leskovcu izmereno je za stepen manje – 36 stepeni.
Slede Kragujevac, Smederevska palanka, Veliko Gradište i Vranje sa 35 stepeni, a najsvežije je, pored Kopanika, na Crnom Vrhu (26 stepeni) na Zlatiboru (27 stepen) i u Sjenici (28 stepeni).
RHMZ je objavio upozorenje na dugotrajan toplotni talas na teritoriji Srbije tokom kojeg će maksimalna temperatura biti od 35 do 38 stepeni, lokalno i do 40.
Crveni meteolarm na snazi je za tri oblasti u Srbiji – Bačka, Banat i pmoravlje, a za ostali deo Srbije proglašen je narandžasti meteolarm.
Crveni alarm označava da su prognozirane naročito opasne vremenske pojave, takvog su inteziteta da mogu da prouzrokuju veliku materijalnu štetu i budu veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja. Savet RHMZ je da se treba često informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i rizika.
Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas će biti najizraženiji u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura oko 40 stepeni. U periodu od 8. do 13. avgusta intenzitet vrućina će oslabiti uz lokalne nestabilnosti i dnevne maksimume od 30 do 35 stepeni, a zatim se ponovo očekuje porast temperature i nastavak toplotnog talasa.
U Vojvodini i Beogradu očekuju se tropske noći.
Sunčano i veoma toplo vreme zadržaće se i u narednom periodu usled čega je izdato upozorenje na dugotrajan i jak toplotni talas.
Toplotni udar može imati blage posledice, ali i opasne po život
U toku vrelih letnjih dana i najavljenog toplotnog talasa, građanima se savetuje da obrate malo više pažnje na svoje zdravlje, pre svega da redovno piju vodu, odnosno, pre nego što osete žeđ, takođe da ne izlaze u periodu dana kada je najtoplije, ali i da prilagode ishranu spoljnim temperaturama.
Visoke temperature dovode do opasnosti od toplotnog udara, a prema rečima načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih stanovnika Doma zdravlja (DZ) Voždovac dr Dragane Milošević, posledice toplotnog udara mogu da budu bezazlene, ali nekada mogu da budu i opasne po život.
Ono što je jako bitno da naši hronični pacijenti u periodu kada je najviša tempratura ne izlaze van bez preke potrebe.
Ekstremno visoke temprature posebno su teške za hronične pacijente među kojima su kardiovaskularni pacijenti i dijabetičari, a dr Milošević naglašava da ne izlaze u najtoplijem delu dana i apeluje da redovno koriste svoju terapiju, a eventulna korekcija terapije isključivo da bude u dogovoru sa lekarom.
“Pritisak može u ovom periodu i naglo da padne, kod nekih može i prirodno da skoči. Vidite da u ovom periodu ima dosta krvarenja i kod mlađih i kod starijih, pa tako treba povesti računa i zaista su konsultacije sa lekarom od velikog značaja”, istakla je ona.
Dodaje da i zdravi ljudi mogu da osete posledice toplotnog talasa, posebno, kako kaže, mladi, jer manje vode računa o spavanju, izlaze kad je najveća vrućina.
“I oni treba da uzimaju puno tečnosti, da vode računa, jer i njihov organizam to traži. Lagana ishrana, ne brza i jaka hrana. Sve što važi za ostale – važi i za njih”, napominje.
Tokom letnjih meseci, kaže dr Milošević, očekivano je svake godine nešto više srčanih udara, prvenstveno zbog osetljivosti hroničnih pacijenata na ekstremne temperature.
“Hronični pacijenti moraju stalno da vode računa i ovaj period njima ne odgovara. Snižavanje temperatura u stanovima na 18, 19 stepeni njima smeta. Oni moraju da miruju u tom periodu, da se manje kreću jer njihov organizam to traži. Postoji jedno pravilo – slušajte svoj organizam i tako se ponašajte”, poručuje ona.
Komentari (0)