Broj žena koje žive same i nemaju decu, nastaviće da raste u većini razvijenih zemalja tokom narednih decenija, pokazuju procene demografa. Promene u načinu života, kasnije stupanje u brak, pad nataliteta i sve veći broj ljudi, koji svesno odlučuje da ne postane roditelj, menjaju tradicionalnu sliku domaćinstava i porodice.
Petina osoba u Evropi žive sami
Evropa je među regionima u kojima su ove promene najizraženije. Prema najnovijim podacima Eurostata, svega 23,4 odsto domaćinstava u Evropskoj uniji ima decu, dok čak 76,6 odsto čine domaćinstva bez dece. Posebno je primetan rast jednočlanih domaćinstava – između 2016. i 2025. njihov broj povećan je za gotovo 20 odsto, što ukazuje na sve veći broj ljudi koji žive sami.
Stručnjaci ističu da se u većini evropskih zemalja brak sklapa sve kasnije. Prosečna starost žena pri prvom braku u pojedinim državama, poput Španije i Švedske, već prelazi 35 godina, dok je u svim zemljama za koje postoje uporedivi podaci zabeležen kontinuirani rast starosti pri stupanju u brak u poslednje dve decenije.
Rekordno niski natalitet
Istovremeno, žene odlažu i majčinstvo. Prosečna starost pri rođenju prvog deteta u Evropskoj uniji dostigla je 29,9 godina, a u Italiji, Luksemburgu i Španiji žene prvo dete najčešće rađaju tek posle 31. godine života. Demografi navode da su duže školovanje, razvoj karijere, ekonomska neizvesnost i visoki troškovi stanovanja među najvažnijim razlozima zbog kojih se roditeljstvo odlaže.
Evropa se zbog toga suočava i sa rekordno niskim natalitetom. Ukupna stopa fertiliteta u Evropskoj uniji iznosila je 1,34 deteta po ženi tokom 2024. godine, znatno ispod nivoa od 2,1 deteta potrebnog za prostu reprodukciju stanovništva. U pojedinim državama, poput Malte, Španije i Italije, broj rođene dece po ženi među najnižima je na svetu.
Brak više nije ekonomska nužnost
Demografi objašnjavaju da je ovaj trend rezultat više međusobno povezanih faktora. Viši nivo obrazovanja omogućio je ženama bolje profesionalne prilike, dok finansijska nezavisnost znači da brak više nije ekonomska nužnost. Duži životni vek, promene na tržištu rada i drugačiji pogled na partnerske odnose dodatno utiču na donošenje životnih odluka.
Za mnoge žene danas brak i majčinstvo više nisu jedini pokazatelji uspešnog ili ispunjenog života. Sve veći broj njih prioritet daje profesionalnom razvoju, putovanjima, finansijskoj sigurnosti i ličnom zadovoljstvu. Neke roditeljstvo odlažu za kasnije godine, dok druge svesno odlučuju da nikada ne postanu majke.
Pronalitetne mere
Kako bi ublažile posledice starenja stanovništva i pada broja rođenih, brojne evropske države uvode različite pronatalitetne mere – od dužih roditeljskih odsustava i subvencionisanih vrtića, do poreskih olakšica, pomoći pri kupovini prve nekretnine i fleksibilnijih uslova rada. Ipak, stručnjaci upozoravaju da finansijski podsticaji sami po sebi nisu dovoljni, jer na odluku o braku i roditeljstvu sve više utiču promenjene društvene vrednosti i želja za većom ličnom autonomijom.
Demografi zaključuju da rast broja žena koje žive same nije samo demografski izazov, već odraz dubokih društvenih promena koje oblikuju savremenu Evropu. Tradicionalni model porodice više nije jedini životni put, a sve više ljudi bira da život organizuje u skladu sa sopstvenim željama, karijerom i ličnim prioritetima.
Komentari (0)