Kada temperature pređu 30 stepeni, mnogi instinktivno posegnu za daljinskim upravljačem i klimu spuste na minimum. Međutim, upravo tada nastaju najčešće greške zbog kojih rashlađivanje ne daje željeni efekat.
Umesto prijatnog osveženja, prevelika temperaturna razlika može da izazove tegobe, dok uređaj troši više energije nego što je potrebno.
Problem najčešće nije u samoj klimi, već u načinu na koji je koristimo. To posebno važi za starije zgrade u kojima vazduh teže cirkuliše i gde se prostorije brže zagrevaju.
Sedam stepeni pravi najveću razliku
Jedno od osnovnih pravila koje mnogi zanemaruju jeste da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od sedam stepeni.
Ako je napolju 35 stepeni, klima bi trebalo da bude podešena na oko 28, a ne na 22 stepena kako većina ljudi radi. Iako na prvi pogled deluje da prostor neće biti dovoljno rashlađen, telo se relativno brzo prilagođava i već nakon pola sata prostorija može da deluje prijatno i sveže.
Velika temperaturna razlika može da utiče na organizam tako što krvni sudovi naglo reaguju na prelazak iz vrelog spoljnog prostora u previše rashlađenu sobu. Upravo zato mnogi posle nekoliko dana osećaju bol u grlu ili zapušen nos.
Tokom noći preporučuje se temperatura od oko 26 stepeni. Iako nekima to može da deluje previsoko, takvo podešavanje može da doprinese kvalitetnijem odmoru i da smanji pojavu jutarnjih glavobolja koje često nastaju zbog preteranog hlađenja.
Prljavi filteri mogu da pretvore klimu u problem
Mnogi zaboravljaju da filteri zahtevaju redovno održavanje tokom cele letnje sezone.
Dovoljno je da otvorite prednji deo unutrašnje jedinice i izvadite filtere. Ako se na njima vidi siva naslaga prašine, to znači da uređaj tu istu prašinu vraća u prostoriju.
Filtere je potrebno prati mlakom vodom i sa malo deterdženta za sudove. Nakon ispiranja treba ih ostaviti da se prirodno osuše najmanje sat vremena. Ne preporučuje se sušenje fenom, niti vraćanje dok su još vlažni.
Održavanje traje svega petnaestak minuta, a čista klima može da troši manje električne energije. U pojedinim slučajevima račun za struju može da bude manji i do 15 odsto jer uređaj ne mora da radi pod maksimalnim opterećenjem.
Može li klima da radi celu noć?
Klima uređaj može da radi tokom cele noći, ali pod određenim uslovima.
Važno je da temperaturna razlika ostane u preporučenim granicama, da filteri budu čisti i da mlaz vazduha ne bude usmeren direktno ka krevetu.
Ukoliko to nije moguće, praktično rešenje može da bude tajmer koji će uređaj isključiti nakon dva sata rada, odnosno kada zaspite.
Nije presudna temperatura, već smer vazduha
Mnogi pažnju posvećuju samo temperaturi, a zanemaruju položaj lamela.
Usmeravanje hladnog vazduha ka plafonu omogućava ravnomernije hlađenje cele prostorije. Hladan vazduh je teži od toplog i prirodno se spušta, pa na taj način efikasnije rashlađuje prostor.
Kada je mlaz usmeren direktno ka krevetu ili kauču, može da izazove ukočenost vrata i druge neprijatnosti nakon buđenja.
Isto pravilo važi i za dečje sobe. Dete ne bi trebalo da spava direktno ispod klime niti naspram unutrašnje jedinice.
Suvo grlo često nema veze sa prehladom
Klima uređaj ne rashlađuje samo vazduh, već istovremeno smanjuje i vlažnost u prostoriji.
Nakon sat vremena rada vlažnost može da padne sa uobičajenih 50 na svega oko 25 procenata. Takvi uslovi mogu da izazovu suve usne, nadraženo grlo i neprijatan osećaj u ustima nakon buđenja.
Jednostavno rešenje jeste da u prostoriju postavite plitku posudu sa vodom, dalje od same klime. Isparavanje vode može da pomogne da se vlažnost vrati na prijatniji nivo.
Sličan efekat mogu da imaju i sobne biljke poput aloje ili svekrvinog jezika.
Spoljna jedinica ne voli direktno sunce
Malo ko razmišlja o tome da položaj spoljne jedinice može značajno da utiče na rad cele klime.
Ako se nalazi na direktnom suncu, naročito između podneva i četiri sata popodne, kompresor može da se pregreva. Tada uređaj troši više energije kako bi postigao isti efekat hlađenja.
Zbog toga se preporučuje postavljanje jednostavne nadstrešnice iznad spoljne jedinice. Dovoljno je da postoji zaštita od direktnog sunca i razmak od najmanje 20 centimetara kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše.
Takvo rešenje može da utiče na duži vek trajanja uređaja i da smanji nepotrebno opterećenje tokom najtoplijih dana.
Pravilno korišćenje donosi najveću uštedu
Kada se klima koristi na odgovarajući način, nije potrebno da radi kao frižider da bi prostor bio prijatan. Umerena temperatura, čisti filteri, pravilan smer vazduha, odgovarajuća vlažnost i zaštita spoljne jedinice mogu da naprave veliku razliku tokom leta.
Uz nekoliko jednostavnih navika, stan može da ostane prijatno rashlađen, računi pod kontrolom, a uređaj da traje znatno duže.
Komentari (0)