Švajcarska se suočava sa rekordno niskim natalitetom, a stručnjaci upozoravaju da, pored ekonomskih izazova i promena životnih prioriteta, na odluku o roditeljstvu sve više utiče i neizvesnost povezana sa razvojem veštačke inteligencije.
Prema podacima koje prenosi Swissinfo, prosečan broj dece po ženi u Švajcarskoj pao je na 1,29, što predstavlja najniži nivo od kada se vodi statistika i niže je od proseka Evropske unije, koji iznosi 1,34 deteta po ženi.
Demografi podsećaju da je pad nataliteta u razvijenim zemljama počeo još šezdesetih godina prošlog veka nakon šire dostupnosti kontraceptivne pilule, a taj trend se od tada gotovo neprekidno nastavlja.
Pored specifičnosti švajcarskog sistema porodične politike, koji prema ocenama stručnjaka zaostaje za pojedinim evropskim zemljama kada je reč o organizaciji rada i dostupnosti brige o deci, razlozi za smanjenje broja rođenih uglavnom su slični kao i u ostatku Evrope.
Među najvažnijim faktorima navode se promene društvenih vrednosti, veći fokus na lični razvoj i karijeru, kao i sve kasnije stupanje u roditeljstvo. Mnoge žene žele da ostvare profesionalne ciljeve pre nego što osnuju porodicu, strahujući da bi prerano roditeljstvo moglo da utiče na njihov položaj na tržištu rada.
Zbog toga se starost pri rođenju prvog deteta povećava, a period tokom kojeg je moguće planirati više dece postaje kraći. Stručnjaci upozoravaju da i manji zdravstveni ili životni problemi tada mogu značajno promeniti porodične planove, zbog čega se mnogi parovi na kraju odlučuju za jedno dete ili u potpunosti odustaju od roditeljstva.
Istraživanja pokazuju da ekonomska neizvesnost ostaje jedan od ključnih razloga za pad nataliteta. Kao primer navodi se globalna finansijska kriza iz 2008. godine, nakon koje je u mnogim zemljama zabeležen nagli pad broja novorođenčadi.
Demografkinja Laura Bernardi sa Univerziteta u Lozani smatra da bi neizvesnost na tržištu rada izazvana ubrzanim razvojem veštačke inteligencije mogla dodatno da utiče na odluke mladih ljudi o osnivanju porodice.
– Veštačka inteligencija nije izolovani faktor, već deo šireg skupa međusobno povezanih pritisaka – navela je Bernardi.
Prema njenim rečima, u kombinaciji sa rastom troškova života i sve skupljim stanovanjem u Švajcarskoj, nesigurnost u pogledu budućeg zapošljavanja mogla bi da doprinese dugoročnom održavanju niskog nataliteta.
Stručnjaci ukazuju i na moguće posledice promena u načinu uspostavljanja partnerskih odnosa. Tržište takozvanih „AI devojaka“ i drugih virtuelnih partnera ubrzano raste, dok istraživanja sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuju da je približno 70 odsto mladih već imalo neku vrstu romantične interakcije sa četbotovima.
Demografi ocenjuju da će upravo spoj ekonomskih, tehnoloških i društvenih promena u narednim godinama imati sve veći uticaj na odluke mladih generacija o roditeljstvu i formiranju porodice.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)