Nova adaptacija filma “Orkanski visovi” iz 2026. godine, utemeljena na čuvenom istoimenom romanu iz pera Emili Bronte čini se kao isprazna, erotska priča nekadašnjeg ideala ljubavi, pretvorenog u hladnu estetiku opsesije i prolazne strasti.
Ova adaptacija sa proslavljenim glumcima u glavnim ulogama, Džejkob Elordi (Hitklif) i Margo Robi (Keti) izgleda možda estetski raskošnije nego ranije verzije “Orkansih visova”, međutim iza sve te estetike ostaje prilično prazna slika ljubavi – što je možda i najbolji opis modernih odnosa danas.
Film pokušava da prikaže veliku, sudbinsku emociju između Keti i Hitklifa, ali sve deluje više kao opsesija, posesivnost i fizička privlačnost nego stvarna bliskost. Upravo tu mnogi vide problem savremenih ljubavnih priča: ima strasti, drame i toksične hemije, ali nema nežnosti, poverenja ni žrtve.
Preterana seksualizacija bez imalo dubine
U verziji Emerald Fenel likovi izgledaju kao ljudi koji očajnički žele da osećaju nešto veliko u svetu gde su emocije postale površne i kratkotrajne. Njihova ljubav nije utočište nego bojno polje ega, ljubomore i destrukcije. I zato film, možda nenamerno, deluje kao komentar današnjeg vremena – epohe u kojoj se odnosi često svode na intenzitet trenutka, dok prava povezanost nestaje.
Čak i nekome ko nije čitao ljubavni roman Emili Bronte, upada u oko preseksualizovani lik same glavne junakinje Keti, a sve je oličeno i u sceni u kojoj ona masturbira (jedna od novih scena van svih adaptacija romana), te se postavlja pitanje da li je to stvarno bila poenta koja se krije iza ideje rediteljke ovog filma.
Nekada su priče poput “Orkanskih visova” bile tragedije o ljubavi koja traje uprkos svemu. Danas čak i filmske adaptacije kao da više ne veruju u takvu ljubav. Sve je estetika, hemija i drama za gledanje, ali bez osećaja da među ljudima postoji stvarna emotivna dubina. Film izgleda moderno upravo zato što je hladan: likovi žele jedno drugo, ali se zapravo nikada ne razumeju.
Komentar rediteljke
Da damo prostora za odbranu rediteljki ovog filma, Emerald Fenel, zaista je i rekla da “nikako ne može da se adaptira tako obimna i komplikovana knjiga”.
“Stvar je u tome da ne možete adaptirati knjigu koja je ovoliko obimna, komplikovana i teška” rekla je Fennell za Fandango u januaru.
“Ne mogu da kažem da snimam Wuthering Heights. To nije moguće. Ono što mogu da kažem jeste da snimam jednu verziju te priče. Postoji verzija koje se sećam nakon što sam je pročitala, a koja nije sasvim stvarna. I postoji verzija u kojoj sam želela da se dogode stvari koje se nikada nisu desile. I zato ovaj film jeste Wuthering Heights, a istovremeno i nije.”, rekla je ona.
Kakve je reakcije publike dobio ovaj film pokazuje i statistika sa popularnog sajta “Rotten tomatoes” na kom film trenutno ima oko 57% kritike.
Ljubav je mrtva – mi smo je ubili
„Bog je mrtav. Mi smo ga ubili“, pisao je Fridrih Niče, govoreći o svetu koji je izgubio veru u nešto veće od sebe. Posle nove verzije “Orkanskih visova” ostaje utisak da bi se danas moglo reći nešto slično o ljubavi: ljubav ne postoji, mi smo je ubili.
Piše: Andrea Jovanović
BONUS VIDEO:
Komentari (0)