Rusija je zadržala poziciju glavnog snabdevača naftom za Siriju, uprkos približavanju nove vlasti Zapadu i izraženom nepoverenju prema Moskvi zbog njene vojne podrške bivšem predsedniku Bašaru el Asadu, prenosi Reuters, pozivajući se na zvanične podatke i praćenje brodskog saobraćaja putem platformi LSEG, MarineTraffic i Shipnext.
Prema navodima agencije, isporuke ruske nafte Siriji ove godine porasle su za oko 75 odsto, dostižući približno 60.000 barela dnevno, što i dalje predstavlja relativno mali deo ukupnog ruskog izvoza.
Za Siriju, čija domaća proizvodnja ne zadovoljava potrebe, Rusija je postala ključni dobavljač nakon pada vlasti Bašara el Asada u decembru 2024. godine, preuzimajući ulogu od Irana, koji je tokom građanskog rata bio glavni saveznik Damaska.
Iako se Sirija nakon sukoba politički približila Zapadu, njena ekonomija i dalje nije u potpunosti integrisana u globalni finansijski sistem, čak ni nakon ukidanja višedecenijskih sankcija od strane Evrope i Sjedinjenih Američkih Država prošle godine.
Sagovornici Reutersa, uključujući analitičare i sirijske zvaničnike, ocenjuju da ova trgovina odražava ekonomsku nužnost za Damask, ali istovremeno omogućava Moskvi da zadrži politički i strateški uticaj u zemlji u kojoj raspolaže pomorskim i vazduhoplovnim bazama.
Ističe se i da ovakav odnos nosi rizik pogoršanja odnosa Sirije sa Evropskom unijom i Vašingtonom, ali da vlasti u Damasku trenutno nemaju mnogo alternativa.
Sirijski ekonomista Karam Šar upozorio je na potencijalne posledice u slučaju promena u odnosima između Zapada i Rusije.
– Ako Sjedinjene Američke Države ne bi uspele da postignu sporazum ili rešenje sa Rusijom u vezi sa Ukrajinom, ne bi bilo iznenađenje da preko noći kažu Siriji da prestane da kupuje ove pošiljke nafte – rekao je Šar, dodajući da sirijske vlasti traže alternativne dobavljače.
Zvaničnik Sirijske naftne kompanije naveo je da Damask pokušava da diverzifikuje snabdevanje, ali da do sada nije uspeo da postigne sporazum sa Turskom.
Kompanija za pomorsku analitiku SinMaks ocenila je da finansijska ograničenja, komercijalni rizici i posledice dugotrajnog sukoba ograničavaju pristup Sirije standardnim tankerima, zbog čega mreže povezane sa Rusijom ostaju među najizvodljivijim opcijama.
– Ove brodarske mreže mogle bi predstavljati izazove za reputaciju Sirije dok nastoji da ponovo uspostavi komercijalni kredibilitet – navodi se u saopštenju, uz ocenu da brzi prelazak na konvencionalne međunarodne lance snabdevanja nije verovatan.
Ni sirijsko ni rusko ministarstvo energetike nisu odgovorili na upite za komentar, dok je američki Stejt department odbio da se izjasni o trgovini naftom između dve zemlje.
U međuvremenu, američko Ministarstvo finansija odobrilo je privremena izuzeća za kupovinu već isporučenih količina sankcionisane ruske nafte, u kontekstu šire situacije povezane sa sukobom u Iranu.
Zvaničnici navode da ograničeno tržište i slaba kupovna moć dodatno otežavaju Siriji sklapanje dugoročnih ugovora sa velikim proizvođačima, poput zemalja Zaliva.
Centralna banka Sirije tek je u martu ponovo aktivirala račun kod Federalne rezervne banke u Njujorku, čime je prvi put od 2011. godine otvorena mogućnost šire komunikacije sa globalnim finansijskim sistemom.
Prema podacima, Rusija je odmah nakon pada vlasti Bašara el Asada poslala prvi tanker u Siriju i tokom 2025. godine isporučila ukupno 16,8 miliona barela kroz 19 pošiljki, što je u proseku iznosilo oko 46.000 barela dnevno, dok je ove godine taj obim porastao na oko 60.000 barela dnevno.
Najveće naftno polje u zemlji, Al-Omar u Deir ez Zoru, proizvodi oko 5.000 barela dnevno, dok je ukupna domaća proizvodnja u 2025. godini iznosila oko 35.000 barela dnevno, znatno ispod predratnog nivoa od približno 350.000 barela dnevno.
Ukupne dnevne potrebe Sirije za naftom i derivatima procenjuju se između 120.000 i 150.000 barela, prema podacima Sirijske naftne kompanije i nadležnog ministarstva.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)