Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna, ali da i dalje postoje izazovi i rizici, pre svega na Kosovu i Metohiji, ističući da je Vojska Srbije u potpunosti sposobna da izvrši sve dodeljene zadatke i zaštiti državu i građane od oružanih pretnji spolja.
On je naveo da Vojska Srbije ovogodišnji praznik – 23. april, koji se obeležava u znak sećanja na početak Drugog srpskog ustanka 1815. godine, dočekuje značajno modernizovana, bolje opremljena i obučenija, sa unapređenim sposobnostima, novim jedinicama i savremenim borbenim sistemima.
– Vrlo brzo ćemo po sposobnostima i doktrinarnom pristupu ratovanju prerasti okvire našeg regiona. To ne bi bilo moguće bez čvrste podrške i vizije našeg vrhovnog komandanta, predsednika Republike, kao i predanog rada ministra odbrane i Vlade u celini – rekao je Mojsilović u intervjuu za Novosti.
Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Mojsilović je ocenio da je, nakon nedavno sprečene sabotaže na delu gasovoda kod Kanjiže, stanje stabilno, ali da i dalje postoje rizici, naročito na Kosovu i Metohiji.
On je naveo da je, zbog globalnih bezbednosnih trendova i incidenata na energetskoj infrastrukturi, doneta odluka o pojačanom angažovanju Vojske Srbije u zaštiti kritičnih objekata.
– Radi sprečavanja eskalacije i nastanka štete, Vojska Srbije angažovana je na pojačanom obezbeđenju određenih objekata kritične infrastrukture – rekao je Mojsilović, dodajući da time vojska doprinosi energetskoj bezbednosti kao važnom nacionalnom interesu.
Osvrćući se na situaciju na Kosovu i Metohiji, Mojsilović je ocenio da potezi privremenih institucija u Prištini, uključujući jednostrane odluke i pritiske na srpsko stanovništvo, nisu u skladu sa demokratskim standardima i stabilnošću regiona.
Ukazao je i na zabrinutost zbog procesa transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojnu formaciju i njihovog približavanja vojnim savezima, što je, kako je naveo, u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i drugim međunarodnim sporazumima.
– Ta formacija ne može da parira Vojsci Srbije, ali zabrinjava potencijal njene upotrebe protiv Srba na Kosovu i Metohiji – naveo je Mojsilović, dodajući da je u stalnoj komunikaciji sa komandantom KFOR-a i NATO komandnom strukturom u Napulju.
On je ocenio da je saradnja sa KFOR-om profesionalna i korektna, ističući da ga Vojska Srbije vidi kao jedinu legitimnu oružanu formaciju na Kosovu i Metohiji u skladu sa mandatom UN.
Govoreći o vojnom savezu Zagreba, Prištine i Tirane, Mojsilović je ocenio da on predstavlja bezbednosni izazov i faktor pritiska na Srbiju, kao i pokušaj jačanja uloge Kosovskih bezbednosnih snaga.
Dodao je da je Vojska Srbije prilikom razvoja svojih sposobnosti uzela u obzir postojanje tog saveza i da je već sada sposobna da mu se samostalno suprotstavi.
Mojsilović je potvrdio da je Vojska Srbije spremna za eventualno vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, uz pripremljene planove obuke, infrastrukturu i normativni okvir, kao i da se očekuje prijem prve generacije regruta naredne godine.
– Ubrzano se radi na pripremi centara Ministarstva odbrane koji će vršiti evidenciju i regrutaciju, kao i na povećanju kapaciteta za zdravstvenu zaštitu vojnika. Izrađeni su predlozi zakonskih rešenja i po njihovom usvajanju vrlo brzo ćemo biti u prilici da na služenje vojnog roka primimo prvu generaciju regruta. Imamo najave da će to biti na proleće sledeće godine – rekao je Mojsilović.
Istakao je i da postoji solidan odziv kandidata za vojne škole, uz povećane kvote i planove za dalju modernizaciju kadra, uključujući i novi konkurs za pilote.
Osvrćući se na poređenje sa periodom NATO agresije 1999. godine, Mojsilović je naveo da je tada Vojska Jugoslavije delovala u uslovima ekonomskih sankcija i ograničenih resursa, ali uz visok moral i iskustvo, dok je današnja Vojska Srbije znatno modernizovana, tehnološki naprednija i operativno sposobnija, predstavljajući kredibilan faktor odvraćanja svakog potencijalnog protivnika.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)