Globalna finansijska tržišta danas su pod pritiskom nakon što je eskalacija rata u Iranu izbrisala oko šest biliona dolara tržišne vrednosti svetskih akcija, dok investitori sve više strahuju od stagflacionog šoka usled rasta cena energenata i usporavanja privrede.
Tržišta su snažno reagovala na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da je cena nafte od 100 dolara po barelu “mala cena za bezbednost i mir”, prenosi Bloomberg. Cena sirove nafte Brent skočila je danas do 29 odsto, što je najveći skok u toku jednog dana za skoro šest godina, približivši se nivou od 120 dolara po barelu. Napadi na energetsku infrastrukturu Irana povećavaju rizik od dugotrajnog poremećaja u snabdevanju naftom, a investitori u strahu od nestabilnosti rasprodaju akcije. Azijske berze su u jednom trenutku izgubile oko 5,6 odsto vrednosti, što je najveći dnevni pad od aprila, dok je potražnja za sigurnim utočištima podigla vrednost dolara.
Energetski šok posebno pogađa Aziju, jer značajan deo uvoza nafte i tečnog prirodnog gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, koji se nalazi u središtu sukoba. Analitičar Radživ de Melo iz kompanije Gama aset menadžment upozorio je da je najveći problem stagflaciona priroda šoka, odnosno kombinacija usporavanja ekonomije i rasta inflacije.
Zbog porasta inflacionih rizika, investitori su počeli da pomeraju očekivanja o smanjenju kamatnih stopa u SAD. Tržišta sada procenjuju da bi Federalne rezerve mogle da smanje stopu tek u septembru, dok su krajem februara očekivala taj potez već u julu. Eksperti upozoravaju da bi produženje konflikta moglo značajno povećati verovatnoću globalne recesije ili stagflacije, posebno ako cene nafte ostanu na sadašnjim povišenim nivoima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)