Iako je nakon šest meseci prestala da važi Uredba kojom su bile ograničene marže, a novi Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda još nije usvojen u Skupštini, cene proizvoda koji su njome bili obuhvaćeni još uvek se nisu značajno promenile.
To praktično znači da u međuprostoru, dok još nema zakona, koji je upućen u skupštinsku proceduru, trgovci nisu posegli za naglim poskupljenima proizvoda koji su bili pod “kontrolom države.”
Mediji prenose da su u jednom objektu velikog trgovinskog lanca, cene bile uglavnom iste kao i pre ukidanja uredbe, uz neka mala odstupanja koja su doduše desile i pre 1. marta.
Jaja, ulje i mlečni proizvodi bez većih promena
To je slučaj kod jaja, koja danas koštaju između 209 i 220 dinara za pakovanje od 10 komada, u zavisnosti od veličine. Ako se zna da pre 1. septembra 2025. godine, su koštala između 220 do 245 dinara, da bi nakon toga “pala” između 182 odnosno 195 dinara, ne može se konstatovati da je na poskupljenje uticao prestanak važenja ove mere.
Slična situacija je i kod suncokretovog ulja, koje je u ovom objektu sa 196 skočilo na 212 dinara, ali pre nego što je istekla uredba.
Ono što je pojeftinilo to su neke vrste voća i povrća, određen vrste mesa i prerađevina. Tako su banane sa nekadašnjih 220 dinara pale na 175, crni luk sa 90 na 46 dinara, juneća plećka sa 1599 na 1492 dinara. Treba da se zna to je da ova sniženja nisu povezana sa prestankom važenja uredbe, već da je njihov “pad” zabeležen tokom trajanja ove mere.
Postoje i namirnice koje danas koštaju isto kao i pre 1. septembra 2025. godine , poput mleka, jogurta i nekih vrsta domaće kafe.
I Udruženja potrošača nisu uočili poskupljenja nakon 1. marta.
– Nismo uočili razliku u cenama otkako je uredba ukinuta. Međutim, ne treba isključiti mogućnost da se to desi narednih dana izuzev ako su država i trgovinski lanci postigli neki dogovor. Podsetio bih i na sve što se desilo sa Delezom, koji se žalio na to da posluje sa gubicima. Ako je tako, ne vidim razlog da oni ne povećaju svoje cene sada kada mogu, kako bi te gubitke nadomestili – rekao je za “Blic Biznis” Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.
Ni Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije uočilo anomalije na tržištu cena u ovih nekoliko dana.
Stručnjaci pak smatraju da i pored Zakona, koji bi trebalo da uredi trovačke prakse, poskupljenja se neće izbeći. Ovo tim pre što su cene naftnih derivata već krenula da rastu, a ako se situacija na Bliskom istoku ne smiri, energenti će nastaviti da idu u “nebo”. U takvim slučajevima država bi morala da reaguje, odnosno da smanji akcize i druge namete, koje u Srbiji u litru, u zavisnosti od vrste derivata, učestvuju sa više od 50 posto.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić upozorava da su energenti gotovo uvek prvi sektor koji reaguje na geopolitičke krize i da posledice brzo prelaze na ostatak privrede.
– Energetske krize mogu da poguraju ekonomiju ka kombinaciji inflacije i recesije, što je najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne. U takvim situacijama, povećanje cena energije direktno utiče na proizvodnju, troškove transporta i cenu hrane, pa inflatorni talas zahvata gotovo sve sektore privrede – naveo je profesor Savić.
BONUS VIDEO
Komentari (0)