Rusija pruža Iranu obaveštajne podatke za gađanje američkih snaga na Bliskom istoku, što predstavlja prvi pokazatelj da još jedan veliki protivnik Sjedinjenih Američkih Država učestvuje, makar i posredno, u ratu, navode tri anonimna zvaničnika za Washington Post.
Prema njihovim rečima, pomoć Moskve, o kojoj do sada nije javno izveštavano, ukazuje da se brzo šireći sukob sada odvija uz učešće jedne od glavnih američkih nuklearno naoružanih rivala, koja raspolaže veoma razvijenim obaveštajnim kapacitetima.
Zvaničnici navode da je Rusija od početka sukoba u subotu Iranu dostavljala informacije o lokacijama američkih vojnih resursa, uključujući ratne brodove i avione.
– Čini se da je reč o prilično sveobuhvatnom naporu – rekao je jedan od izvora.
Moskva je ranije pozvala na okončanje sukoba, koji je okarakterisala kao „neizazvan čin oružane agresije“.
Obim ruske pomoći Iranu u određivanju ciljeva nije u potpunosti jasan. Američki zvaničnici navode da su sposobnosti iranske vojske da samostalno locira američke snage već oslabljene manje od nedelju dana nakon agresije.
Analitičari ocenjuju da razmena obaveštajnih podataka odgovara obrascu iranskih napada na američke snage, koji su bili usmereni na komandne i kontrolne centre, radarske sisteme i privremene objekte, poput onog u Kuvajtu gde je poginulo šest pripadnika američkih snaga.
U poslednjim danima pogođena je i stanica Centralne obaveštajne agencije pri ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije.
Stručnjak za rusku vojsku u Karnegi zadužbini za međunarodni mir Dara Masikot izjavila je da Iran izvodi veoma precizne udare na radare za rano upozoravanje i radare velikog dometa.
– Oni to rade veoma ciljano. Usmereni su na komandne i kontrolne sisteme – rekla je Masikot.
Iran raspolaže sa svega nekoliko vojnih satelita i nema sopstvenu satelitsku konstelaciju, zbog čega bi snimci koje može da obezbedi Rusija, sa znatno razvijenijim svemirskim kapacitetima, mogli da budu izuzetno vredni. Prema oceni analitičara, ruske sposobnosti za određivanje ciljeva dodatno su unapređene tokom višegodišnjeg rata u Ukrajini.
Istraživač saradnje Irana i Rusije u Belfer centru pri Harvardovoj školi za javnu upravu Nikol Grajevski ocenila je da su iranski uzvratni napadi pokazali visok nivo sofisticiranosti, kako u izboru ciljeva tako i u sposobnosti da u pojedinim slučajevima probiju američku i savezničku protivvazdušnu odbranu.
– Oni uspevaju da prođu kroz protivvazdušnu odbranu – rekla je Grajevski, dodajući da kvalitet iranskih udara deluje unapređeno čak i u odnosu na dvanaestodnevni rat sa Izraelom prošlog leta.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)