Predsednik Donald Tramp postavio je novi rekord po dužini obraćanja pred oba doma Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, održavši najduži govor o stanju nacije u istoriji.
Njegovo prvo obraćanje o stanju nacije u drugom mandatu trajalo je 107 minuta, odnosno sat i 47 minuta, čime je nadmašio sopstveni govor iz marta 2025. godine za osam minuta. To ranije obraćanje, međutim, formalno nije imalo status govora o stanju nacije, budući da je održano svega mesec dana nakon inauguracije.
Pre Trampa, rekord je držao bivši predsednik Bil Klinton, čiji je poslednji govor o stanju nacije, održan 27. januara 2000. godine, trajao sat i 28 minuta, prenosi CNN.
S druge strane, rekord za najkraće obraćanje i dalje pripada bivšem predsedniku Ričard Nikson, čiji je govor o stanju nacije iz 1972. godine trajao manje od pola sata.
Govor o stanju nacije predstavlja godišnju, Ustavom predviđenu poruku Kongresu, u kojoj predsednik Sjedinjenih Američkih Država iznosi pregled rezultata u prethodnoj godini, procenjuje aktuelne prilike u zemlji i predstavlja ključne prioritete i inicijative administracije za naredni period.
Iran: I dalje bez jasnog plana
Jedno od ključnih pitanja bilo je da li će predsednik precizirati strategiju prema Iranu. Ipak, ostao je neodređen.
– Pregovaramo sa njima. Žele dogovor, ali još nismo čuli te tajne reči: ‘Nikada nećemo imati nuklearno oružje’ – rekao je Tramp, dodajući da preferira diplomatsko rešenje, ali da neće dozvoliti da, kako je naveo, “najveći svetski sponzor terorizma“ dođe do nuklearnog oružja.
Tramp je rekao da njegova taktički čvrsta spoljnopolitička linija predstavlja deo njegovog pristupa “mir kroz snagu”, gde snažna vojna sposobnost treba da omogući diplomatsko rešenje konflikata.
On je podsetio na američku operaciju prošle godine poznatu kao “Ponoćni čekić”, koja je ciljala nuklearne objekte u toj zemlji.
– Posle operacije “Ponoćni čekić”, upozoreni su da ne pokušavaju da obnove svoj nuklearni program oko oružja, ipak, oni nastavljaju i trenutno ponovo slede svoje zlokobne nuklearne ambicije – rekao je Tramp.
On je dodao da Iran želi da postigne dogovor kako bi izbegao nove američke udare, ali se još nije obavezao da nikada neće proizvesti nuklearno oružje.
– Moja preferencija je da ovaj problem rešim diplomatijom, ali jedna stvar je sigurna. Nikada neću dozvoliti da najveći svetski sponzor terorizma, što oni svakako jesu, dobije nuklearno oružje – poručio je Tramp.
Pregovori između Teherana i Vašingtona planirani su za četvrtak u Ženeva. Međutim, iranski predsednik Masoud Pezeškijan izjavio je prošlog septembra pred Generalnom skupštinom UN da Iran nikada nije težio izgradnji nuklearne bombe.
Tramp je u govoru ponovo problematizovao i iranske kapacitete za dugometno naoružanje, bez obzira na to da li je reč o nuklearnom ili konvencionalnom oružju, kao i obračun vlasti u Teheranu sa demonstrantima. Ostaje, međutim, nejasno kakvo konkretno rešenje predlaže i da li podrazumeva opstanak aktuelnog režima.
Tramp ponovio da je okončao osam ratova
Donald Tramp je ponovio tokom svog obraćanja o stanju nacije već poznatu netačnu tvrdnju o svojoj ulozi u međunarodnim odnosima.
– U prvih 10 meseci, okončao sam osam ratova.
Iako je Tramp imao određenu ulogu u pokušajima rešavanja pojedinih sukoba (barem privremeno), brojka od “osam” predstavlja jasno preuveličavanje.
Tramp je tokom govora naveo i navodni rat između Egipta i Etiopije. Međutim, između ove dve zemlje nije postojao rat, već dugogodišnji diplomatski spor oko velike etiopske brane na pritoci reke Nil.
Na njegovoj listi našao se i navodni rat između Srbije i tzv. Kosova. Takav rat se, međutim, nije vodio tokom njegovog mandata.
Tramp je ranije tvrdio da je sprečio izbijanje novog rata između dve strane, ali to nije isto što i okončanje stvarnog oružanog sukoba.
Tramp je naveo i rat koji uključuje Demokratsku Republiku Kongo i Ruandu. Ipak, taj sukob je nastavljen uprkos mirovnom sporazumu kojim je posredovala Trampova administracija 2025. godine.
Sporazum nikada nije potpisala glavna pobunjenička koalicija koja učestvuje u borbama.
Na listi se našao i oružani sukob između Tajlanda i Kambodže. Iako je početkom 2025. postignut mirovni dogovor uz posredovanje Trampove administracije, borbe su privremeno ponovo izbile u decembru iste godine.
Može se raspravljati o Trampovoj ulozi u okončanju drugih sukoba sa njegove liste, kao i o tome da li su neki zaista završeni. Na primer, ubistva su se nastavila u Pojasu Gaze nakon oktobarskog sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa.
Pohvale za vojnu operaciju protiv narko-bosa
On je takođe spomenuo operacije protiv trgovine drogom i pohvalio akcije protiv narko-kartela, uključujući smrt Nemesija Osegere Servantesa, poznatog kao “El Menčo”, lidera meksičkog kartela Halisko nove generacije (CJNG).
Međutim, prema izjavama meksičke predsednice Klaudije Šejnbaum, američke snage nisu direktno učestvovale u operaciji u kojoj je ubijen El Menčo – SAD su samo delile obaveštajne podatke s meksičkim snagama.
Tramp je u govoru takođe istakao uspehe svojih politika protiv kriminala i narko-trgovine, uključujući hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegovo izručenje u SAD, gde će mu se suditi po optužbama za krijumčarenje droge. Ova operacija je predstavljena kao velika pobeda u borbi protiv kriminala.
Nejasan status trgovinskih sporazuma sa zemljama širom sveta
Tramp je ranije tvrdio da zemlje koje su postigle trgovinske sporazume sa SAD žele da ih održe. Međutim, mnogi američki trgovinski partneri izjavili su da i dalje nisu sigurni u status dogovora sklopljenih nakon Trampove inicijalne mere o tarifama.
Samo nekoliko sati nakon presude Vrhovnog suda SAD prošle nedelje, kojom su poništene mnoge od Trampovih globalnih tarifa, on je najavio novu globalnu stopu od 10%. Kasnije je u subotu izjavio da će stopa biti 15%.
Zvanična dokumenta pokazuju da su tarife od utorka postavljene po nižoj stopi, bez direktive da se povećaju. Ova konfuzija ostavila je mnoge zemlje nesigurnim u svoj trenutni status.
Trampov pokušaj da održi svoje tarife kroz druge pravne ovlasti izazvao je pitanja o sudbini sporazuma sa trgovinskim partnerima, uključujući Veliku Britaniju, Indiju i EU.
Mnoge zemlje su tražile niže tarife na svoje proizvode u zamenu za obaveze o investicijama ili druge ustupke kako bi američkim kompanijama olakšale poslovanje u inostranstvu.
Evropska unija je u ponedeljak saopštila da će obustaviti ratifikaciju sporazuma postignutog tokom leta, dok je Indija odložila prethodno planirane razgovore radi finalizacije nedavnog dogovora.
Ova nesigurnost naglašava komplikovan položaj SAD u međunarodnoj trgovini nakon promena tarifa i različitih izjava američkog predsednika.
Fokus na ekonomiju i poruke za izbore
U uvodnom delu govora, namenjenom najširoj televizijskoj publici, Tramp se usredsredio na ekonomiju. Naveo je da je berza na ili blizu rekordnih nivoa, ali je izneo i tvrdnju da je nasledio “rekordnu inflaciju“, što ne potvrđuju zvanični podaci. Godišnja inflacija u januaru 2025, na početku njegovog drugog mandata, iznosila je 3,0 odsto, dok je u najnovijim podacima 2,4 procenta.
Prema anketi koju su sproveli The Washington Post, ABC News i Ipsos, 65 odsto ispitanika ne odobrava njegov način borbe protiv inflacije, dok 32 odsto daje podršku.
Tramp je optužio demokrate da su odgovorne za rast cena, kao i da su prošle godine glasale protiv poreskih olakšica i budžetskog paketa, tvrdeći da su želele povećanje poreza.
Oštra polemika o imigraciji
Najnapetiji deo obraćanja odnosio se na imigraciju. Predsednik je pozvao prisutne da ustanu ako podržavaju stav da je “prva dužnost američke vlade da štiti američke građane, a ne ilegalne migrante“. Demokratski poslanici su uglavnom ostali da sede, što je Tramp propratio rečima da bi trebalo da se stide.
Demokrate oštro kritikuju mere koje sprovode Immigration and Customs Enforcement (ICE) i Department of Homeland Security (DHS). U Minnesoti su u januaru tokom takvih operacija ubijena dva američka državljanina.
Došlo je i do verbalnog sukoba sa kongresmenkom Ilhan Omar, nakon što je Tramp optužio “somalijsku zajednicu“ za zloupotrebu budžetskih sredstava, dok je ona uzvratila optužbom da predsednik iznosi neistine.
Odnos sa Vrhovnim sudom
Iako je prethodnih dana kritikovao odluku Supreme Court of the United States kojom su oborene pojedine carinske mere, Tramp je u govoru bio uzdržaniji. Među sudijama koje su glasale protiv njegovog stava bili su i Neil Gorsuch i Amy Coney Barrett, koje je sam imenovao.
Odluku je opisao kao “razočaravajuću“, ali nije dalje zaoštravao ton, iako su u publici bili i predsednik suda Džon Roberts, kao i sudije Elena Kagan, Bret Kavana i Ejmi Koni Baret.
Političke posledice
U savremenim okolnostima govori o stanju nacije nemaju nekadašnji uticaj, s obzirom na to da predsednik redovno komunicira sa javnošću putem društvenih mreža. Ipak, obraćanje predstavlja važan televizijski događaj.
Republikanci su ocenili da je Tramp jasno istakao razlike u odnosu na demokrate, naročito po pitanjima imigracije i prava transrodnih osoba, bez izazivanja velikog skandala.
Demokrate, s druge strane, smatraju da govor nije promenio političku dinamiku uoči izbora. Guvernerka Virdžinije Abigail Spanberger, u odgovoru u ime svoje stranke, postavila je tri pitanja: da li predsednik radi na tome da život bude pristupačniji američkim porodicama, da li ih čini bezbednijim u zemlji i inostranstvu i da li radi u njihovom interesu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)