Na prvi pogled, let preko Tihog okeana deluje kao najlogičniji i najkraći put između Severne Amerike i Azije. Međutim, u praksi se avioni veoma retko odlučuju za ovakvu rutu, a razlozi su daleko složeniji nego što izgleda na mapi.
Jedan od ključnih faktora je bezbednost. Veliki delovi Tihog okeana nalaze se izuzetno daleko od kopna i aerodroma, što znači da bi u slučaju tehničkog problema avion imao veoma ograničene mogućnosti za prinudno sletanje. Zbog toga se komercijalni letovi planiraju tako da uvek budu u relativnoj blizini aerodroma koji mogu da posluže kao alternativa.
Tu na scenu stupa i pravilo poznato kao ETOPS (Extended-range Twin-engine Operational Performance Standards), koje reguliše koliko dugo avion sa dva motora sme da leti udaljen od najbližeg aerodroma. Iako su savremeni avioni znatno pouzdaniji nego ranije, ograničenja i dalje postoje i direktno utiču na izbor rute.
Još jedan važan razlog su vremenski uslovi. Tihi okean je poznat po snažnim olujama, tajfunima i nestabilnim vremenskim sistemima, koji mogu značajno da utiču na bezbednost i trajanje leta. Piloti i dispečeri zato često biraju rute koje omogućavaju lakše izbegavanje nepovoljnih vremenskih zona.
Pored bezbednosti, značajnu ulogu igraju i ekonomski faktori. Letovi se planiraju tako da maksimalno iskoriste povoljne vetrove, poput mlaznih struja, koje mogu da skrate vreme putovanja i smanje potrošnju goriva. Zbog toga rute često vode severnije, preko Aljaske ili ruskog vazdušnog prostora, umesto pravo preko okeana.
Na kraju, iako ravna linija na karti deluje najkraće, zbog zakrivljenosti Zemlje najefikasnije rute zapravo prate tzv. velike krugove, koji na mapi izgledaju zakrivljeno, ali su u stvarnosti kraći i isplativiji.
Zbog kombinacije bezbednosnih, meteoroloških i ekonomskih razloga, direktni letovi preko Tihog okeana ostaju izuzetak, a ne pravilo u savremenom avio-saobraćaju.
Skrivena moć opcije za avionski režim na telefonu: Može da produži trajanje baterije i sačuva živce
Komentari (0)