Astronomi su, na svoje zaprepašćenje, otkrili takozvanu “zombi zvezdu“ relativno blizu Zemlje, koja neobjašnjivo emituje postojan udarni talas duginih boja, dok se velikom brzinom kreće kroz Mlečni put. Ovaj “nemrtvi“ zvezdani ostatak, koji trenutno proždire svoju pratilju, ostavio je istraživače bez jasnog objašnjenja, piše Live Science.
Svaka zvezda u Mlečnom putu neprekidno kruži oko supermasivne crne rupe u središtu naše galaksije, poznate kao Strelac A. Većinu tih zvezda, uključujući i Sunce, prati takozvani lučni udarni talas, koji potiskuje materijal oko zvezde, slično talasima koji nastaju ispred pramca broda dok se kreće kroz vodu. Ovi udarni talasi nastaju zbog izbacivanja gasa i prašine iz zvezde, koji se sudaraju sa međuzvezdanim medijumom – preostalom materijom i zračenjem koje postoji u prostoru između zvezda.
Manje aktivne zvezde nemaju lučne udarne talase jer ne izbacuju materijal, pa praktično ne pružaju otpor međuzvezdanom medijumu. Jedni od najboljih primera zvezda bez udarnog talasa su beli patuljci – sasušeni ostaci jezgara masivnih zvezda koje su završile život u snažnim eksplozijama supernova.
Međutim, u novoj studiji, objavljenoj 12. januara u časopisu Nature Astronomy, grupa astronoma otkrila je belog patuljka nazvanog RXJ0528+2838 koji je okružen lučnim udarnim talasom. Ova zvezda, koja krši dosadašnja pravila, nalazi se na oko 730 svetlosnih godina od Zemlje i deo je binarnog sistema, zajedno sa još jednom zvezdom sličnom Suncu, koju ovaj kosmički “zombi“ polako proždire.
Koristeći posmatranja sa Veoma velikog teleskopa (VLT) Evropske južne opservatorije (ESO) u Čileu, istraživački tim je mapirao ovaj iznenađujući udarni talas, koji se prostire na oko 4.000 rastojanja između Zemlje i Sunca od zvezdanog para i star je najmanje 1.000 godina. Snimci takođe pokazuju da udarni talas sadrži gust oblak raznobojnog gasa i prašine, odnosno maglinu, što dodatno produbljuje misteriju.
– Pronašli smo nešto što nikada ranije nije viđeno i, što je još važnije, potpuno je neočekivano – izjavio je u saopštenju ESO-a jedan od vodećih autora studije Simone Skaringi, astronom sa Univerziteta Daram u Velikoj Britaniji.
– Naša posmatranja otkrivaju snažan odliv materije koji, prema našem trenutnom razumevanju, ne bi trebalo da postoji – dodao je drugi vodeći autor studije Kristijan Ilkjevič, postdoktorski istraživač u Astronomskom centru “Nikola Kopernik“ u Poljskoj. – Ovo otkriće dovodi u pitanje standardnu sliku o tome kako se materija kreće i međusobno deluje u ovakvim ekstremnim binarnim sistemima.
S obzirom na to da je RXJ0528+2838 deo binarnog sistema, očigledno objašnjenje za njegov udarni talas bilo bi da zvezda pratilja izbacuje materijal koji se sudara sa međuzvezdanim medijumom. Međutim, istraživači su uvereni da to nije slučaj.
U ovakvom binarnom sistemu masivnija zvezda – u ovom slučaju izuzetno gust beli patuljak – polako proždire svoju pratilju, povlačeći materijal sa njene površine. To znači da zvezda pratilja ne izbacuje materijal kao slične zvezde te veličine, jer beli patuljak “usisava“ sve što bi moglo da istekne.
Ovaj proces obično ostavlja disk viška zvezdanog materijala koji kruži oko masivnije zvezde, a koji bi takođe mogao da stvori sličan odliv. Međutim, oko RXJ0528+2838 nije uočen nikakav disk, što snažno ukazuje da se to ne dešava.
– Iznenađenje da jedan navodno miran sistem, bez diska, može da stvori ovako spektakularnu maglinu bio je jedan od onih retkih “vau“ trenutaka – rekao je Skaringi.
Umesto toga, istraživači sumnjaju da je misteriozni “odliv“ RXJ0528+2838 povezan sa njegovim izuzetno snažnim magnetnim poljem. Taj nevidljivi izvor energije je i razlog zbog kog beli patuljak nema disk, jer usisava sve oko sebe, slično crnoj rupi.
Ipak, naučnici još ne mogu da utvrde tačan mehanizam kojim magnetno polje uspeva da oponaša efekte zvezdanog odliva, koji su nazvali “misteriozni motor“.
Istraživači sada tragaju za sličnim sistemima koji bi mogli da pruže dodatne tragove o tome šta se zapravo dešava sa RXJ0528+2838. U tome bi mogla da pomogne i nova, predstojeća generacija instrumenata – Izuzetno veliki teleskop (ELT) ESO-a, naslednik VLT-a, koji bi trebalo da počne sa radom već 2028. godine.
– ELT će omogućiti astronomima da mapiraju veći broj ovakvih sistema, uključujući i slabije, i da ih detaljno prouče, što će na kraju pomoći u razumevanju misterioznog izvora energije koji i dalje ostaje neobjašnjen – rekao je Skaringi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)