Istraživači sa Univerziteta Britanska Kolumbija Okanagan predstavili su matematički dokaz da naš univerzum ne može biti simulacija. Korišćenjem Gedelove teoreme o nepotpunosti, naučnici su zaključili da stvarnost zahteva “nealgoritamsko razumevanje“, što nijedan računar ili algoritamski sistem ne može replicirati, prenosi Science Daily.
Ovo istraživanje osporava popularnu hipotezu o simulaciji i sugeriše da temelji univerzuma funkcionišu van bilo kog algoritamskog okvira. Zakoni univerzuma ne mogu biti u potpunosti opisani računanjem, a sama stvarnost zavisi od dubljeg nivoa razumevanja, koji je nedostižan za kompjuterske simulacije.
Decenijama je ideja da bi naš univerzum mogao biti sofisticirana kompjuterska simulacija bila tema naučne fantastike. Novo istraživanje, međutim, sugeriše ne samo da je takva hipoteza malo verovatna, već da je matematički nemoguća. Temeljno tkanje stvarnosti funkcioniše na način koji nijedan računar ne može replicirati.
Hipoteza simulacije i matematika
Naučnici objašnjavaju: “Pretpostavljalo se da bi univerzum mogao biti simulacija. U tom slučaju, simulirani univerzum mogao bi sam stvoriti život, koji bi potom mogao napraviti sopstvenu simulaciju. Takva rekurzija činila bi malo verovatnim da je naš univerzum izvoran, a ne simulacija unutar druge simulacije. Ranije se smatralo da ova ideja nije predmet naučne istrage, ali naše istraživanje pokazuje da se može matematički analizirati.“
Moderno razumevanje stvarnosti udaljilo se od klasičnih Njutnovih modela. Ajnštajnova relativnost i kvantna mehanika dodatno su redefinisale prostor i vreme. Danas teorijska fizika kroz kvantnu gravitaciju sugeriše da ni prostor ni vreme nisu fundamentalni, već proističu iz još osnovnijeg nivoa – informacija.
Skriveni svet ispod stvarnosti
Fizičari ovaj informacijski nivo nazivaju “platonskim svetom“, matematičkom osnovom koja je fundamentalnija od fizičkog sveta koji percipiramo. Iz ovog sveta nastaju prostor i vreme, ali ni on ne može biti u potpunosti simuliran kompjuterski. Korišćenjem Gedelove teoreme, naučnici su dokazali da svaki konzistentan i potpun model postojanja zahteva “nealgoritamsko razumevanje“.
Na primer, dok računar funkcioniše kroz skup definisanih instrukcija, postoje istine – tzv. “gedelovske istine“ – koje se ne mogu dobiti putem sekvencijalnog računanja. One su stvarne, ali se ne mogu dokazati algoritamski.
Zašto univerzum ne može biti simulacija
Istraživači objašnjavaju: “Konzistentan i kompletan opis stvarnosti ne može se postići samo računanjem. Potrebno je nealgoritamsko razumevanje, koje je inherentno izvan računarskih algoritama. Dakle, univerzum ne može biti simulacija.“
Ovaj nalaz ima dalekosežne implikacije za fiziku: osnovni zakoni univerzuma ne mogu biti ograničeni na prostor i vreme jer ih oni sami stvaraju. Ranije se verovalo da bi teorija svega mogla objasniti sve fenomene kroz računanje, ali ovo istraživanje pokazuje da potpuni opis stvarnosti zahteva dublje, nealgoritamsko razumevanje.
Stvarnost izvan algoritama
– Simulacija je po definiciji algoritamska i mora pratiti programirana pravila. Pošto je fundamentalni nivo stvarnosti zasnovan na nealgoritamskom razumevanju, univerzum ne može i nikada ne bi mogao biti simulacija – zaključuju istraživači.
Hipoteza o simulaciji dugo je bila smatrana filozofskom spekulacijom, ali novo istraživanje povezuje je sa matematikom i fizikom, dajući možda konačan odgovor na jedno od najintrigantnijih pitanja moderne nauke.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)