Sve se danas vrti oko brzine i intenziteta, a Italijani još brane genijalnost. Serija A je postala pravo utočište za one koji dokazuju da vrhunska klasa ne poznaje godine. Šampionat na Čizmi poslednjih sezona sve jasnije pokazuje da iskustvo može da bude jednako vredno kao i mladalačka eksplozivnost. Primera je mnogo, a jedan od njih se tiče i Nemanje Matića, koji blista u redovima Sasuola.
Luka Modrić, recimo, i dalje igra gotovo nestvarno sa svojih 40 godina, Kevin De Brujne je u Napoliju pokazao da 34 nisu nikakva prepreka da bude ključna figura, a Edin Džeko je i pred ulazak u petu deceniju standardan u dresu Fiorentine, dok i Džejmi Vardi u 38. godini ostavlja trag na italijanskim terenima u uniformi Kremonezea.
U tom kontekstu, nije iznenađenje što se i Matić, sa svojih 37 godina, savršeno uklopio u filozofiju Serije A – ligu koja ume da prepozna i nagradi inteligentne, taktički savršeno formirane igrače. Jednogodišnji ugovor koji je Nemanja potpisao letos sa klubom iz Emilije Romanje, sadrži i klauzulu o produžetku na osnovu učinka, a nema nikakve dileme da će biti nastavljen ukoliko nekadašnji reprezentativac Srbije bude želeo da još igra.
Jednako kao proteklog avgusta, Matiću nije strano da šokira. Kada je srpski vezista stigao u Lion početkom 2024, Matić je odmah privukao pažnju francuske javnosti. Posle dugogodišnje karijere u Premijer ligi, uz briljantne epizode u Čelsiju i Mančester junajtedu, srpski vezista je želeo novi izazov.
Period u Renu posle godine u Romi, nije mu odgovarao, pa je odlazak u Lion došao kao prilika da ponovo pronađe pravu ulogu na terenu. Uprkos tome što se klub tada borio za opstanak, Matić je bez dvoumljenja prihvatio projekat i potpisao ugovor na dve i po godine.
Iskusni vezista vrlo brzo je postao jedan od ključnih ljudi u ekipi Pjera Saža. Pod njegovim vođstvom, Srbin je dao ogroman doprinos spektakularnom povratku Liona u vrh Lige 1, a navijači su ga doživeli kao igrača koji donosi sigurnost i red u igri.
Njegova prva cela sezona u klubu, međutim, donela je nešto drugačiju sliku. Iako je i dalje bio jedan od važnijih igrača, odlazak Saža u decembru znatno je promenio dinamiku u ekipi. Kod novog trenera, Paula Fonseke, Matić više nije bio nezamenjiv, a teško je podnosio zgusnut raspored u 36. godini.
Situacija je dodatno eskalirala kada je Fonseka u četvrtfinalu Lige Evrope protiv Mančester junajteda prednost dao Polu Akuokuu, što je i praktično označilo početak kraja Matićeve epizode na Grupama stadionu. Uz to, Lion se suočavao s velikim finansijskim problemima tokom leta, pa je klub odlučio da raskine poslednju godinu njegovog ugovora, pre svega zbog visoke plate.
Dugo se spekulisalo da će iskusni as karijeru da nastavi u Italiji, i na kraju je stigao kao slobodan igrač u Sasuolo. Potez koji se ispostavio kao pun pogodak.
Sasuolo je Matiću ponudio jednogodišnji ugovor i mesto igrača od koga će ekipa učiti i rasti. Posle dve godine odsustva iz Serije A, povratak na italijansko sunce mu je izuzetno prijao. Pod vođstvom Fabija Grosa, trenera kojeg je zamalo upoznao i u Lionu, Matić je doživeo pravu renesansu. Postao je standardan od početka sezone, a fascinantno je da je u do sada propustio samo osam minuta igre.
U veznom redu novog prvoligaša, Matić je postao igrač koji drži ritam i diktira tok svake akcije. Paktično je osovina Neroverdija. Čak je dva puta poneo i kapitensku traku, što dodatno govori o poštovanju koje uživa u svlačionici.
Fabio Groso, šef stuke Sasuola, redovno ističe koliko mu znači srpski fudbaler.
“Nemanja Matić? Uvek mi postavljate isto pitanje, a moj odgovor se ne menja. To je igrač veoma visokog nivoa. Njegova karijera govori sama za sebe. Vrhunski fudbaler i zato što je uspeo da se prilagodi našoj realnosti. Veoma sam srećan zbog onoga što pruža na terenu, a pre svega, ponosan sam na njega kao čoveka“, rekao je Groso, prvak planete sa Italijom 2006.
Na kraju, priča Nemanje Matića u Seriji A savršeno oslikava ideju italijanskog fudbala. Bitno je razumeti igru, taman koliko i brzo trčati.
Komentari (0)