Rumunija i Bugarska suočavaju se sa dramatičnom trkom s vremenom kako bi sprečile gašenje svojih ključnih naftnih rafinerija, nakon što američke sankcije protiv njihovih ruskih vlasnika stupe na snagu kasnije ovog meseca. Odluka Vašingtona da stavi Lukoil i Rosneft na crnu listu izazvala je haos u članicama EU u kojima posluju ove dve najveće ruske naftne kompanije, a vlade se bore da spreče prekide u snabdevanju gorivom pre nego što sankcije stupe na snagu 21. novembra, piše Politico.
Države traže rešenja
Bugarski poslanici su u petak odobrili novi zakon koji bi vladi omogućio imenovanje posebnog upravitelja za ogromnu rafineriju Burgas u vlasništvu Lukoila. Time dobijaju široka ovlašćenja za preuzimanje operativne kontrole, odobravanje prodaje pa čak i nacionalizaciju ako bude potrebno. Istovremeno, Sofija razmatra mogućnost traženja izuzeća od sankcija.
Sa druge strane, Rumunija, gde se nalazi Lukoilova rafinerija Petrotel, još nije donela formalnu odluku. Visoki vladin zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, potvrdio je da Bukurešt takođe razmatra traženje “produženja sankcija“ dok priprema sopstveni odgovor. Nacionalizacija se, dodao je, smatra “poslednjom opcijom“.
Ipak, rumunski ministar energetike Bogdan-Gruja Ivan izjavio je za Politico da je Bukurešt operativno “spreman“ za svaki scenario. Vladin plan, kako je rekao, ima za cilj očuvanje “ekonomske aktivnosti Rumunije, ali istovremeno i zaustavljanje finansiranja Ruske Federacije“.
Ministarstvo finansija SAD, koje mora odobriti svaku prodaju, i Evropska komisija odbili su da komentarišu situaciju.
Sankcije pogađaju i druge članice EU
Napori da se osigura novo vlasništvo nad rafinerijama dodatno su zakomplikovani nakon što je švajcarska trgovačka kuća Gunvor u četvrtak povukla svoju ponudu za kupovinu međunarodne imovine Lukoila, i to nakon oštre osude američkog Ministarstva finansija.
Nove mere utiču i na druge zemlje EU. Nemačka je dobila šestomesečno izuzeće za svoju rafineriju Švedt u vlasništvu Rosnefta, koja je pod vladinom kontrolom od 2022. godine. Mađarski premijer Viktor Orban u petak je otputovao u Vašington u nadi da će obezbediti izuzeće od uvoza ruske nafte cevovodima za svoju zemlju i susednu Slovačku.
Sankcije dolaze u trenutku sve veće frustracije američkog predsednika Donalda Trampa zbog zastoja u naporima za osiguranje prekida vatre u Ukrajini, a i sama EU je poslednjih meseci pojačala kampanju za okončanje preostale energetske zavisnosti od Moskve.
Šta ako rafinerije stanu?
Iako osiguravanje izuzeća ili imenovanje državnog upravitelja tehnički ne bi trebalo predstavljati problem, najgori scenario – gašenje rafinerija – imao bi vrlo različite posledice za ove dve zemlje.
Za Bugarsku, gde rafinerija u ruskom vlasništvu pokriva do 80 odsto potreba za gorivom, to bi značilo da bi Sofija ostala bez zaliha “do kraja godine“, upozorava Martin Vladimirov, viši analitičar iz tink-tenka Centar za proučavanje demokratije.
Sa druge strane, rumunsko postrojenje obezbeđuje oko 20 odsto goriva u zemlji, kaže Ana Otilia Nuțu, energetska analitičarka iz think-tanka Expert Forum. Gašenje bi stoga izazvalo “nekoliko meseci“ blagog povećanja cena dok zemlja ne pronađe zamenski uvoz. Ipak, dodaje Nuțu, gašenje bi moglo pogoditi izvoz u susednu Moldaviju.
– Ako Moldavija bude jako pogođena, onda će to biti još jedna… ogromna PR prilika za Rusiju – rekla je Nutu.
Moldavska vlada je u petak predstavila sopstveni predlog za kupovinu Lukoilove imovine u zemlji, uključujući skladište avionskog goriva, te je potvrdila da je takođe zatražila od Vašingtona odlaganje sankcija.
Mihail Krutihin, suosnivač konzultantske kuće RusEnergy, složio se da bi postrojenja trebalo da mogu „nastaviti sa radom“ sigurno sve dok njihov budući vlasnik zadrži postojeće osoblje i zaposli dodatne stručnjake.
Potraga za kupcem biće izazov
Pravi problemi, međutim, tek slede. Osigurati kupca neće biti lako. Iako su obe rafinerije “dobro vođene”, kako tvrdi jedan bivši izvršni direktor Lukoila, pronalaženje kompanije spremne da preuzme pravne rizike povezane sa sankcijama, skupe troškove, visoke premije osiguranja i stalna ulaganja u nadogradnje biće “teško“.
Dok je Vladimirov procenio vrednost bugarske, istorijski profitabilne rafinerije na 1,5 milijardi dolara, rumunski Petrotel je manje atraktivan, smatra Nuțu. Postrojenje, koje je 2023. imalo godišnji promet ispod 40 miliona evra, opterećeno je dugovima i “zahteva vrlo velika ulaganja“, rekla je.
U međuvremenu, buduća arbitraža takođe predstavlja izazov, posebno usred vladinog preuzimanja. Bugarski poslanici usvojili su početnu verziju zakona o zapleni rafinerije u samo 30 sekundi.
– Ta žurba i potpuni nedostatak normalne procedure dolaze uz rizik od višestrukih ozbiljnih grešaka. Sada nameravaju toj osobi dati takve vanredne ovlasti da će, na kraju, Lukoil tužiti Bugarsku, a novac će završiti u Rusiji – upozorio je Ivajlo Mirčev, poslanik opozicione Demokratske Bugarske.
Bugarsko ministarstvo energetike odbilo je da komentariše. Nuțu smatra da odluka o prodaji rafinerija mora biti koordinisana „na nivou EU“ kako bi se sprečilo da Lukoil zaobiđe američke sankcije.
S tim se slaže i litvanski ministar energetike Žigimantas Vaičiunas.
– Šta god se dogodilo, rekao je, Brisel bi trebalo da istraži potencijalne kupce pre nego što se transakcija obavi. Europska komisija ima prava nadzora. U ovom slučaju, sve mogućnosti treba ispitati – rekao je on za Politico.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)