Dok Peking sve više koristi svoju dominaciju u sferi retkih minerala kao oružje, američki predsednik Donald Tramp pokušava da potpiše sporazume koji bi razbili taj monopol. Ipak, njegova tvrdnja da će Amerika već za godinu dana imati obilje ovih ključnih resursa mogla bi biti samo iluzija, navodi u svojoj analizi CNN.
– Otprilike za godinu dana imaćemo toliko kritičnih minerala i retkih zemalja da nećete znati šta da radite s njima – rekao je Tramp u ponedeljak, nakon što je predstavio sporazum vredan 8,5 milijardi dolara za pomoć Australiji u razvoju projekata retkih minerala i obezbeđivanju pristupa SAD tim elementima.
Kina kontroliše više od 90 odsto svetske proizvodnje rafinisanih retkih minerala, koje se koriste u svemu – od iPhone-a, preko električnih automobila, do američke vojne industrije. Ova gotovo potpuna dominacija postala je jedno od najmoćnijih oružja Pekinga u trgovinskom ratu sa SAD.
Retke zemlje su se ranije ove godine pokazale kao glavna tačka sukoba između Kine i SAD, nakon što je Peking uveo bez presedana kontrolu izvoza ovih minerala, što je izazvalo nestašice širom sveta i poremetilo lance snabdevanja.
Potez Kine da dodatno pojača kontrolu čak i nad tragovima retkih zemalja prerađenih u drugim državama izazvao je šok u globalnoj industriji i naveo Trampa da zapreti stopostotnim carinama na kinesku robu — što je dodatno pogoršalo odnose dve najveće svetske ekonomije.
Prema sporazumu potpisanom u ponedeljak, vlade SAD i Australije planiraju da u narednih šest meseci ulože više od 3 milijarde dolara u projekte vezane za kritične minerale, za koje se očekuje da će doneti vrednost od 53 milijarde dolara, saopštila je Bela kuća. Nije, međutim, poznato kada će nova proizvodnja početi.
Deo sporazuma uključuje i ulaganje Pentagona u izgradnju napredne rafinerije galijuma kapaciteta 100 tona godišnje u Zapadnoj Australiji. Američka Banka za izvoz i uvoz takođe izdaje pisma o interesovanju za finansiranje projekata vrednih više od 2,2 milijarde dolara.
Ovaj dogovor, međutim, stavlja Australiju u nezgodnu poziciju prema njenom najvećem trgovinskom partneru – Kini. Dok pokušava da zadrži dobre odnose sa Pekingom, Kanbera istovremeno jača odbrambene veze sa Vašingtonom, u trenutku kada kineski uticaj u Azijsko-pacifičkom regionu raste.
Iako su retki minerali – grupa od 17 elemenata – zapravo češći od zlata, njihovo vađenje i prerada skupi su i štetni po životnu sredinu, što je Kini omogućilo da preuzme globalnu dominaciju u proizvodnji.
Prema podacima američkog Geološkog zavoda, između 2020. i 2023. godine SAD su se oslanjale na Kinu za oko 70 odsto uvoza tih jedinjenja i metala.
“Goldman Saks” je u analizi od ponedeljka procenio da bi prekid u proizvodnji od samo 10 odsto u industrijama koje zavise od ovih elemenata mogao da izbriše čak 150 milijardi dolara iz američke ekonomije.
Trampova administracija nastoji da diverzifikuje izvore snabdevanja, oslanjajući se na saveznike poput Australije i drugih zemalja bogatih resursima.
Australija poseduje četvrte po veličini svetske rezerve retkih minerala i značajno je povećala proizvodnju u poslednjih pet godina. Ta zemlja takođe obezbeđuje oko polovinu svetske proizvodnje litijuma, ključnog minerala za baterije električnih automobila.
U međuvremenu, Pakistan se ponudio kao nova destinacija za kritične materijale. Njegovi lideri su prošlog meseca potpisali memorandume o razumevanju sa Trampom o isporuci retkih i drugih minerala SAD.
Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset izjavio je uoči Trampovog sastanka sa australijskim premijerom Entonijem Albanezeom da je uloga Australije ključna za smanjenje rizika u globalnoj ekonomiji i “izloženosti uceni retkim mineralima kakvu trenutno vidimo od Kine“.
Prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) objavljenoj u ponedeljak, Australija je prošle godine bila vodeća svetska destinacija za istraživanja retkih minerala, privukavši 64 miliona dolara – oko 45 odsto globalnih ulaganja u te projekte.
U maju je australijska kompanija “Lynas Rare Earths” postala i prva firma van Kine koja je proizvela komercijalne količine disprosijum oksida, jednog od najvažnijih teških elemenata retkih minerala.
Međutim, stručnjaci su skeptični da će ovaj sporazum brzo promeniti situaciju sa američkim snabdevanjem.
– Ne mislim da se problemi sa snabdevanjem retkih minerala mogu rešiti u kratkom roku. Kina je jednostavno previše ispred sveta . rekao je profesor ekonomije i geologije Džon Mavrogenis sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
On je dodao da je malo konkretnih pomaka u izgradnji lanca snabdevanja u Australiji. Visoki troškovi energije, manjak stručne radne snage i ekološke prepreke predstavljaju velike izazove.
– Rekao bih da smo najmanje deset godina udaljeni od izgradnje potrebnih kapaciteta — čak i ako se ozbiljno posvetimo tome. Morali bismo da stvorimo čitavu industriju od nule. To zahteva posvećenost, dugoročno planiranje i mnogo truda – rekao je.
Profesor Rik Valenta, direktor Instituta za održive minerale Univerziteta u Kvinslendu, izjavio je za ABC Radio da Australija ne oskudeva u znanju i tehnologiji za visokotehnološko rudarstvo i preradu, ali da je teško razviti ekspertizu u kasnijim fazama proizvodnje samo pomoću tržišnih mehanizama.
– Trenutno se u Zapadnoj Australiji gradi rafinerija koja bi trebalo da počne proizvodnju retkih minerala 2027. godine. Imamo čitav niz projekata spremnih za realizaciju, ali im je potrebna ta poslednja faza finansijske podrške da bi prešli u fazu proizvodnje – rekao je on.
Komentari (0)