Incidenti sa dronovima na aerodromima i vojnim bazama širom Jutlanda, u zapadnoj Danskoj, nisu izazvali štetu niti povrede – ali su otkrili ranjivost odbrambenog sistema zemlje, piše BBC.
U eri hibridnog ratovanja, u Danskoj, koja je jedna od zemalja osnivača NATO, vlada osećaj nelagodnosti jer je kritična infrastruktura pokazala ranjivost.
Aerodromi u Alborgu i Bilundu morali su u sredu uveče da obustave rad, dok su dronovi primećeni i u Esbjergu, Sonderborgu i Skridstrupu. Alborg je ujedno i vojna baza, dok je u Skridstrupu deo danskih aviona F-35 i F-16. Dronovi su viđeni i iznad brigade “Jutland Dragoon” u Holstebrou, jedine koja sadrži oklopni bataljon.
Kasnije su prijavljene istrage policije o aktivnostima dronova i oko naftnih i gasnih platformi u Severnom moru, kao i blizu centralne luke Korsor. Aerodrom u Alborgu ponovo je nakratko zatvoren u četvrtak uveče zbog još jedne sumnjive pojave drona, potvrdila je policija.
Sada se postavlja pitanje kako će vojska reagovati. Nijedan dron nije oboren, a vojna komanda je ocenila da je bezbednije ne pucati, što nije dugoročno rešenje, navodi BBC.
Danska je još jedna u nizu zemalja gde su prijavljeni slični incidenti. Norveška, Estonija, Poljska, Bugarska i Rumunija nedavno su bile izložene navodnim hibridnim napadima. Estonija i Poljska su ovog meseca aktivirale Član 4 NATO-a, nakon što su ruski avioni povredili estonski vazdušni prostor, a 20 ruskih nenaoružanih dronova ušlo u Poljsku i bilo oboreno.
Danska je navela da iza napada stoji “profesionalni akter“, bez iznošenja detalja. Vlada razmatra da li da i sama zatraži konsultacije po Članu 4.
Ministar odbrane Trels Lund Poulsen izjavio je da napadi deluju “sistematski“, jer je pogođeno više lokacija.
– Ovo bih definisao kao hibridni napad – rekao je on, ali nije naveo počinioca, jer nema dokaza.
Rusija nije isključena, pa je premijerka Mete Frederiksen istakla da će Moskva “biti pretnja Evropi i Danskoj godinama“, dok je ruska ambasada incidente nazvala “insceniranom provokacijom“.
Niko nije povređen jer su dronovi pušteni da odlete.
– Kada nešto oborite u vazduhu, to mora i da padne – rekao je general Mihael Hildgard, podsećajući na primer iz Poljske gde je krov kuće uništila raketa sa poljskog aviona F-16.
Wirtualna Polsk
Policija je navela da bi pokušala da obori dronove ako bi to bilo bezbedno, a vojska je spremna da to učini nad vojnim objektima, zavisno od procene rizika.
Stručnjaci priznaju da je situacija neprijatna, ali da su vlasti postupile ispravno.
– Ne bih pucao na dronove iznad gradskih zona ili aerodroma – rekao je Kjeld Jensen sa Univerziteta Južne Danske, upozorivši na opasnost od požara ako padnu baterije ili gorivo.
Gura se ideja evropskog zida protiv dronova
Za razliku od Danske, Poljska je odlučnija – njen ministar spoljnih poslova Radek Sikorski upozorio je Moskvu da “ako još jedan projektil ili avion pređe našu teritoriju i padne na NATO tlo, nemojte dolaziti da se žalite. Upozoreni ste.“
Danskoj i njenim susedima nedostaju alati za obaranje dronova. Vlada planira “integrisani višeslojni sistem protivvazdušne odbrane“ i ulaganje u dalekometno precizno oružje, ali to zasad ne pomaže.
U petak će Danska sa saveznicima i Ukrajinom razgovarati o ideji “zida protiv dronova“ duž istočnih granica EU, kako je predložila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Ako je Rusija zaista stajala iza poslednjih incidenata, operacija je uspela po merilima hibridnog rata – aerodromi su nakratko zatvoreni, vojne baze su pokazale ranjivost, a ministri su morali užurbano da objašnjavaju javnosti šta se desilo.
Policija je podigla nivo pripravnosti, a ministar odbrane je upozorio da Danska ulazi u novu realnost.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)