Natalijina ramonda je cvet nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a u botanici poznat je i kao cvet feniks, zbog neverovatne osobine da i posle dužeg perioda, samo sa nekoliko kapi vode, ponovo se povrati u život.
To je nežni, bledoljubičasti cvet, koji se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.
Ovaj cvet i svoju zanimljivu i dugu istoriju
Pre otprilike 65 miliona godina, započelo je doba koje se u geologiji naziva tercijar. Tercijar je bio izuzetano živopisan i važan period u istoriji naše planete. U to doba su sisari počeli da pruzimaju primat, vremenom su se javili i prvi preci čoveka, a u toj geološkoj eri formirale i savremene porodice cvetnica.
Jedna od njih je i porodica Generiaceae, kojoj nam je poznata po afričkoj ljubičici. Toj porodici propadaju i ramonda serbica i ramonda nathalie. Ramonda Natalija je sa afričkog kontinenta, gde je nastala, prešla na evropski, tačnije na Balkan. Uspela je da opstane baš ovde, na našem delu brdovitog Balkana i da dočeka 2012. godinu, kada je proglašena za simbol sećanja na tragediju Prvog svetskog rata.
Rod ramonda ima tri vrste, od čega dve rastu na Balkanu, a jedna na Pirinejskom poluostrvu. Prva je otkrivena na Pirinejima, 1831. godine, zaslugom francuskog istraživača Ramonda, po kome je čitav rod i dobio ime. Drugu vrstu ramonde pronašao je Josif Pančić, 1874, prvo na Rtnju, a onda i u Sićevačkoj klisuri, i nazvao je srpska (serbica). Deceniju kasnije, 1884, doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, pronašao je u okolini Niša i treću vrstu, koju je, zajedno sa Pančićem, opisao kao novu vrstu za nauku pod imenom Ramonda nathaliae, u čast srpske kraljice Natalije.
Dakle, Natalijina ramonda je cvet-simbol koji građani nose 11. novembra, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Lepo je ovo znati, a još lepše ne zaboraviti.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Srce Šumadije krije raj! Turisti se tope od sreće, filmadžije snimaju serije (FOTO+VIDEO)
Komentari (0)