Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je u saopštenju povodom trinaest godina kako je na čelu ove ustanove da su u tom periodu poslovni ambijent i ekonomska slika Srbije znatno unapređeni.
-Obezbedili smo inflaciju uporedivu s drugim zemljama srednje Evrope, investicioni rejting zemlje, rekordne devizne rezerve, relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, znatno niže kamatne stope, drastično veću zaposlenost i bolje pokazatelje životnog standarda građana. To je samo mali deo ukupnih rezultata koji je postignut radom i saradnjom svih nosilaca ekonomskog života u Srbiji – građana, privrede, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije. Za svaku odluku koju smo doneli rukovodili smo se stabilnošću sistema i to će ostati naš vodič i za naredni period! Od stabilnosti, kojoj trinaest godina doprinosimo, direktnu korist imaju svi – građani i privreda, izvoznici i uvoznici, investitori i potrošači. Naš sistem se meri pokazateljima stabilnosti, ali i stepenom poverenja koji građani imaju u naše institucije, a poverenje koje vidimo i kroz rekordnu dinarsku štednju i u narednom periodu ćemo opravdati rezultatima u korist naših građana, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Govoreći o konkretnim rezultatima, navela je da je u oktobru 2024. godine Srbiji dodeljen kreditni rejting investicionog ranga, što je prvi put da je jedna zemlja jugoistočne Evrope koja nije članica Evropske unije dobila rejting investicionog ranga. Time je ispunjen jedan od strateških ciljeva Srbije, a međunarodni investitori ističu da Srbiju odavno smatraju zemljom investicionog ranga, dodala je.
Podsetila je da je NBS nasleđenu visoku i volatilnu inflaciju u Srbiji za manje od godinu dana spustila za čak 10 procentnih poena – sa 12,2% krajem 2012. na 2,2% u oktobru 2013. godine.
U periodu 2009–2013. godine prosečna inflacija u Srbiji bila je za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemljama srednje Evrope, a u periodu od kraja 2013. godine prosečna inflacija u Srbiji i zemljama srednje Evrope je na gotovo istom nivou.
Dinar je nominalno ojačao za 1,2% prema evru, a Narodna banka Srbije je u uslovima preovlađujućih pritisaka ka jačanju domaće valute, na deviznom tržištu neto kupila 10,9 milijardi evra. To je bio najznačajniji faktor rasta deviznih rezervi.
Bruto devizne rezerve povećane su gotovo tri puta, na 28,3 milijarde evra krajem jula 2025, što je za 18,2 milijarde evra, odnosno 2,8 puta više nego krajem istog meseca 2012. godine, uprkos izraženim turbulencijama na svetskom nivou.
Neto devizne rezerve su u istom periodu povećane preko četiri puta (sa 5,5 milijardi evra na 24,1 milijardu evra).
Dodala je da su znatno povećani i količina, vrednost i učešće zlata u deviznim rezervama u odnosu na avgust 2012. godine:
– količinski, zlato je uvećano preko tri puta (sa 14,8 tona na rekordnih 50,8 tona);
– vrednost zlatnih rezervi povećana je skoro osam puta (sa 0,6 milijardi evra na 4,7 milijardi evra);
– učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2% na oko 17%.
U Srbiju je u periodu od 2013. do 2024. godine putem stranih direktnih investicija investirano 38 milijardi evra, uz rekordan priliv od 5,2 milijarde evra u 2024. godini. Štednja građana beleži rekordne nivoe – dinarska je premašila 200 milijardi dinara, a devizna je dostigla skoro 16 milijardi evra. Dok je devizna štednja u poslednjih trinaest godina povećana za 90%, dinarska štednja je povećana čak jedanaest puta, navela je Jorgovanka Tabaković.
Komentari (0)