Dnevni cilj kretanja od 10.000 koraka, koji je nastao kao marketinški slogan 60-ih godina i postao opšteprihvaćena istina, nije naučno utemeljen, pokazuje novo istraživanje koje sugeriše da i nekoliko hiljadu koraka manje može da donese zdravstvene koristi.
Naučnici su otkrili da dosad prihvaćen cilj nije nužno zlatni standard, budući da se ukupna smrtnost smanjila za gotovo polovinu kod osobe koja je hodala 7.000 koraka u poređenju s onom koja je napravila samo 2.000 koraka dnevno, piše Financial Times.
Brojku od 10.000 osmislila je japanska kompanija Yamasa kako bi prodala pedometre u vreme Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Ova brojka postala je popularan cilj u fizičkoj aktivnosti kako su se pametni mobilni telefoni s brojačima koraka sve više širili.
“Brend pedometra definitivno je bio dobro marketinški pozicioniran”, rekla je Ding Ding, glavna autorka studije objavljene u časopisu The Lancet Public Health u sredu: “Mislim da to ima velike koristi za javno zdravstvo – 10.000 je lep okrugli broj pa je prikladan za postavljanje ciljeva, iako nije utemeljen na dokazima.”
Istraživači su analizirali podatke više od 160.000 odraslih osoba kako bi proučili kako se rizici od ozbiljnih zdravstvenih problema razlikuju zavisno od broja dnevno napravljenih koraka. Rad koji se oslanja na desetine prethodnih studija predstavlja prekretnicu u proučavanju uticaja ciljeva kretanja, uključujući poznati cilj od 10.000 koraka, na širok raspon zdravstvenih stanja.
Ukupna smrtnost osoba koje su hodale 7.000 koraka bila je 47 odsto manja nego kod onih koje su hodale samo 2.000 koraka. Rizici za one koji su činili 7.000 koraka smanjili su se u pogledu zdravstvenih problema, uključujući smrt od kardiovaskularnih bolesti i raka, kao i pojavu dijabetesa tipa 2 i demencije.
Koristi od još većeg broja koraka bile su manje izražene
Koristi od još većeg broja koraka bile su manje izražene, pri čemu je stopa smrtnosti bila 48 odsto manja za one koji su napravili 10.000 koraka u poređenju s onima koji su naparvili 2.000. Ding je istakla da je 10.000 koraka i dalje povezano s boljim ishodima nego 7.000 za neka zdravstvena stanja, poput dodatnog smanjenja rizika od simptoma depresije za 14 odsto.
“Jasno je da ne preporučujem ljudima koji trenutno hodaju 10.000 koraka dnevno da se vrate na 7.000”, rekla je Ding, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu u Sidneju: “Međutim, nakon otprilike 7.000 koraka dodatna zdravstvena korist za svakih sledećih 1.000 koraka počinje se smanjivanje pa je manji ‘povraćaj ulaganja’.”
“Studija je važan doprinos naučnoj literaturi koji pomaže da se razbije mit da bi cilj od 10.000 koraka dnevno trebao da bude standard za optimalno zdravlje”, rekao je Danijel Bejli, vanredni profesor na Univerzitetu Brunel u Londonu.
“Za postizanje najboljeg smanjenja rizika može da se preporuči cilj od 5.000 do 7.000 koraka dnevno, što će biti ostvarivije za mnoge ljude od neslužbenog cilja od 10.000 koraka koji je prisutan već godinama”, rekao je Bejli.
Jedan od rezultata ove studije bio je da su koristi od kretanja iznad 10.000 koraka značajne: pri 12.000 koraka ukupna smrtnost bila je 55 odsto manja nego kod 2.000 koraka. To sugeriše da je Yamasa, pionir u promociji fitness nosive tehnologije, ipak bio na tragu nečega svojim podsticajem na visoko postavljanje ciljeva.
Studija pokazuje da specifičan cilj ne trebao da se glorifikuje, rekao je Endrju Skot, predavač kliničke fiziologije vežbanja na Univerzitetu Portsmaut: “Ona pokazuje da je uopšteno više kretanja uvek bolje i da ljudi ne bi trebalo previše da se fokusiraju na same brojke, posebno u danima kada je kretanje ograničeno. To jednostavno znači da 10.000 koraka dnevno nije jedina brojka na koju treba ciljati.”
Komentari (0)