Duboko u alpskim predelima severne Italije, među planinama koje razdvajaju doline Trentina, krije se gotovo zaboravljena rasa pasa: lagorai šepherd ili lagorai ovčar. Ova drevna italijanska pasmina, retka poput dragocenog kamena, ponovo privlači pažnju uzgajivača i zaljubljenika u pse širom Evrope.
Lagorai ovčar je autohtona rasa iz regije Lagorai — divljeg i planinskog predela u italijanskoj provinciji Trentino-Alto Adige. Ovaj pas vekovima je bio verni saputnik pastira u čuvanju stoke, poznat po svojoj izuzetnoj inteligenciji, izdržljivosti i neustrašivosti. Njegova odanost porodici i zaštitnički instinkt činili su ga idealnim čuvarom u surovim uslovima života u planinama.
Lagorai ovčar se retko pominje u savremenim kinološkim krugovima, jer nikada nije bio priznat od strane velikih međunarodnih udruženja poput FCI-ja. Ipak, lokalne zajednice i entuzijasti u Italiji već godinama ulažu napore da očuvaju ovu izuzetno retku rasu. Prema nekim procenama, u celoj Italiji postoji svega nekoliko desetina čistokrvnih primeraka.
Poreklo ove rase nije do kraja dokumentovano, ali mnogi veruju da se razvijala spontano, bez planskog ukrštanja, kao rezultat potrebe za snažnim, prilagodljivim psom koji može izdržati napore planinskog terena. Njegov izgled podseća na mešavinu belgijskog ovčara i pastirskih pasa iz istočne Evrope, ali uz jedinstvenu kombinaciju karakteristika koje ga izdvajaju od svih drugih rasa.
Lagorai ovčar je srednje do velike veličine, snažno građen, sa gustom dvostrukom dlakom koja ga štiti od hladnoće, vetra i kiše. Oči su mu tamne i bistre, pune izraza i pažnje. Njegovo ponašanje je smireno, ali uvek na oprezu. Odličan je čuvar, ali i veran porodični pas — pod uslovom da ima dovoljno prostora i aktivnosti.
“To nije pas za stan. To je pas planine, pas zadatka. Njegova inteligencija traži angažovanje, a njegovo srce traži porodicu,” kažu u Udruženju za očuvanje italijanskih autohtonih rasa.
U poslednjih nekoliko godina, uz porast interesovanja za autohtone rase i biodiverzitet u uzgoju pasa, lagorai ovčar je počeo da se vraća na scenu. Nekoliko italijanskih organizacija pokrenulo je projekte za evidentiranje i genetsko očuvanje rase. U Trentu i Bolzanu organizuju se manji sajmovi i izložbe posvećene isključivo zaboravljenim pastirskim psima.
Cilj je da se sačuva ova rasa ne samo kao kinološka retkost, već kao deo italijanskog kulturnog i ruralnog identiteta.
View this post on Instagram
Komentari (0)