Pigmejski marmozet važi za najmanjeg majmuna na svetu i jedan je od najneobičnijih primata na planeti. Njegov sićušan rast, krupne oči i izražajno lice, učinili su ga internet senzacijom, pa mnogi nakon fotografija i video-snimaka, požele da ga imaju kao kućnog ljubimca. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je reč o divljoj životinji, sa veoma složenim potrebama, zbog čega život u stanu za njega najčešće nije odgovarajuće okruženje.
Pigmejski marmozet prirodno nastanjuje tropske kišne šume Amazona u Brazilu, Peruu, Kolumbiji, Ekvadoru i Boliviji, gde provodi gotovo čitav život visoko u krošnjama drveća. Njegova mala veličina, omogućava mu da se kreće po najtanjim granama, do kojih veći primati ne mogu da stignu.
Neverovatno mali, ali izuzetno spretan
Odrasli pigmejski marmozet dugačak je svega između 12 i 16 centimetara, dok mu je rep duži od tela i može da dostigne oko 20 centimetara. Težina odrasle jedinke, uglavnom iznosi između 85 i 140 grama, što znači da je lakši od prosečne jabuke.
Iako je sićušan, ovaj majmun poseduje izuzetno snažne mišiće i neverovatnu agilnost. Može da skoči i nekoliko metara između grana, a zahvaljujući oštrim kandžama, lako se penje po kori drveća. Za razliku od većine drugih primata, umesto ravnih noktiju, ima kandže, koje mu omogućavaju sigurno prianjanje uz stabla.
Njegovo gusto krzno smeđih, sivih i zlatnih nijansi, služi kao odlična kamuflaža među granama i lišćem, štiteći ga od brojnih predatora poput zmija, ptica grabljivica i divljih mačaka.
Izuzetno inteligentan i veoma društven
Pigmejski marmozeti spadaju među najinteligentnije male primate. Žive u porodičnim grupama, koje najčešće broje između dva i deset članova. U okviru grupe postoji razvijena hijerarhija, a svi članovi učestvuju u podizanju mladunaca.
Komuniciraju pomoću velikog broja različitih glasova, zvižduka i visokofrekventnih tonova koje ljudsko uho ponekad jedva registruje. Pored glasanja, koriste izraze lica, položaj tela i mirisne žlezde kojima obeležavaju teritoriju.
Veoma su radoznali, stalno istražuju okolinu i imaju izraženu potrebu za kretanjem i mentalnom stimulacijom. Upravo zbog toga teško podnose dugotrajnu izolaciju ili život u skučenom prostoru.
Kako se ponaša u stanu?
Iako na društvenim mrežama često deluje kao umiljata životinja, koja mirno sedi na ramenu vlasnika, svakodnevni život sa pigmejskim marmozetom izgleda potpuno drugačije.
Ovi majmuni su izuzetno aktivni i gotovo neprestano skaču, penju se po nameštaju, zavesama, policama i svim dostupnim površinama. Veoma su radoznali i često otvaraju fioke, istražuju predmete i uzimaju sve što im privuče pažnju.
Mogu biti veoma glasni, naročito kada su uznemireni, usamljeni ili žele pažnju. Njihovo glasanje može biti učestalo tokom celog dana.
Za razliku od pasa ili mačaka, pigmejski marmozeti se veoma teško privikavaju na korišćenje određenog mesta za obavljanje nužde. Često obeležavaju prostor mokraćom i mirisnim sekretom, što predstavlja prirodan način komunikacije u divljini.
Ako im je dosadno ili su pod stresom, mogu razviti stereotipno ponašanje, postati agresivni ili početi da grizu. Njihovi sitni zubi izuzetno su oštri, pa ugrizi mogu biti bolni.
Da li može da bude kućni ljubimac?
Iako se u pojedinim državama mogu legalno držati uz posebne dozvole, većina stručnjaka za primate, veterinara i organizacija za zaštitu životinja, ne preporučuju držanje pigmejskih marmozeta kao kućnih ljubimaca.
Njima je potrebno mnogo prostora za penjanje, kontrolisana temperatura i vlažnost vazduha, stalna mentalna stimulacija, društvo pripadnika iste vrste i veoma specifična ishrana. U običnom stanu gotovo je nemoguće obezbediti uslove koji odgovaraju njihovom prirodnom načinu života.
Osim toga, mnoge zemlje imaju stroge zakone koji ograničavaju ili potpuno zabranjuju držanje primata u privatnim domaćinstvima, zbog zaštite životinja i javnog zdravlja.
Čime se hrane?
Pigmejski marmozeti imaju veoma neobičan jelovnik. Njihova osnovna hrana nije voće, kako mnogi misle, već biljni sokovi i smola, koje dobijaju tako što oštrim donjim sekutićima prave male rupice u kori drveća.
Pored biljnih sokova, hrane se insektima, paucima, gusenicama, manjim gušterima, nektarom, cvetovima i manjim količinama voća.
U zatočeništvu im je potrebna pažljivo izbalansirana ishrana, koja uključuje specijalizovanu hranu za primate, sveže insekte, odgovarajuće voće i povrće, kao i dodatke vitamina i minerala. Nepravilna ishrana može brzo dovesti do ozbiljnih metaboličkih poremećaja, bolesti kostiju i drugih zdravstvenih problema.
Koliko dugo žive?
U prirodi pigmejski marmozeti najčešće žive između 10 i 12 godina, dok u kontrolisanim uslovima, uz vrhunsku veterinarsku negu i pravilnu ishranu, mogu doživeti između 15 i 20 godina.
To znači da odluka o njihovom držanju predstavlja dugoročnu obavezu, koja zahteva svakodnevnu brigu i znatna finansijska sredstva.
Slatki izgled često vara
Iako svojim izgledom podseća na igračku, pigmejski marmozet je pre svega divlja životinja koja je evoluirala za život u tropskim šumama Amazona. Njegova inteligencija, složeno društveno ponašanje i specifične potrebe čine ga fascinantnim predstavnikom životinjskog sveta, ali istovremeno i jednim od najzahtevnijih primata za držanje u zatočeništvu.
Upravo zato stručnjaci ističu da je najbolji način da se uživa u ovoj neobičnoj vrsti posmatranje u zoološkim vrtovima sa odgovarajućim uslovima ili u njenom prirodnom staništu, gde može da ispolji sva ponašanja karakteristična za jednu od najmanjih, ali i najzanimljivijih životinja na svetu.
View this post on Instagram
Komentari (0)