Nova vlada Nemačke planira velika ulaganja u vojsku, u nastojanju da postane, kako je to najavio kancelar Fridrih Merc, „najjača konvencionalna sila u Evropi”. Ministar odbrane Boris Pistorijus nagovestio je da je država spremna da poveća vojnu potrošnju na 3,5 odsto BDP-a, što predstavlja značajnu promenu za zemlju koja se godinama mučila da dostigne prag od dva odsto. Uprkos svemu tome, planovi u Berlinu i dalje zaostaju za sve glasnijim zahtevima američkog predsednika Donalda Trampa saveznicima u NATO-u da za vojnu bezbednost troše pet odsto nacionalnog dohotka.
Najslikovitiji primer velikog zaokreta Nemačke desio se 22. maja. Tada je Merc prisustvovao ceremoniji aktiviranja oklopne brigade Bundesvera u Viljnusu, što je prva trajno stacionirana nemačka brigada van zemlje od kraja Drugog svetskog rata. Nemci tokom decenija hladnog rata, opterećeni zaostavštinom tragičnih iskustava oba svetska sukoba, u poređenju sa drugim vodećim zemljama nisu forsirali ulaganje u armiju i suzdržavali su se od vojnog angažovanja u inostranstvu.
Danas, sa oko 5.000 vojnika, pedesetak tenkova „leopard”, inžinjerijskim i izviđačkim vodovima, jedinicom za deminiranje, nemačka oklopna brigada u Litvaniji postaje udarna pesnica istočnog krila Severnoatlantske alijanse, smeštena svega četrdesetak kilometara od granice s Belorusijom, koju Zapad vidi kao potencijalnu polaznu tačka za neku novu vojnu operacije iz Moskve.
Odluka o tom angažovanju doneta je u vreme prekretnice u bezbednosnoj politici, koju je po ruskom napadu na Ukrajinu 2022. pokrenuo tadašnji kancelar Olaf Šolc. Njegov nalet potrošnje od 100 milijardi evra iz specijalnog fonda Nemačku je već svrstao kao zemlju sa četvrtim najvećim vojnim budžetom na svetu, prema proceni Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja. Međutim, kako je rekao general Karsten Brojer za britanski „Ekonomist”, taj novac je uglavnom samo „popunio rupe u asfaltu”, a mnogo toga još tek treba učiniti.
Mercov novi talas ulaganja ima za cilj da izdigne Nemačku na međunarodnoj sceni, a prioriteti su: protivvazduhoplovna odbrana, obnavljanje zaliha municije, razvoj raketa dugog dometa za precizne udare i obnova infrastrukture. Pošto takozvana dužnička kočnica više neće važiti kada je reč o potrošnji za vojsku, nemački ekonomisti su izračunali da će dodatno naoružavanje Bundesvera u sledećih nekoliko godina koštati 400 milijardi evra.
Ipak, ta modernizacija zahteva i reformu spore birokratije. Vojni stručnjaci godinama upozoravaju da su nabavke preopterećene procedurama, dok je česta zamerka i da Nemačka upada u apsurdnu pravničku pedanteriju. Primer je borbeno vozilo „puma” koje je, prema važećim standardima, moralo biti dizajnirano tako da u njemu mogu da se voze i trudnice.
Takođe, nedavni izveštaj poslanice Eve Hegl, poverenice za oružane snage u Bundestagu, otkrio je da su mnoge kasarne u lošem stanju, te da su neki objekti za obuku trajno zatvoreni. Navodi se i da je visoko obučeni vojni kadar, poput pilota helikoptera, ostavljen na kancelarijskim poslovima, jer ne mogu da rade u struci za koju su obučeni. Mnoge jedinice nisu operativne zbog manjka osoblja, dok su druge ostale bez dovoljno opreme poput tenkova ili haubica, pošto je mnogo toga poslato u Ukrajinu.
S druge strane, Zenke Najcel, vojni istoričar, smatra da je Nemačkoj glavni problem to što ima previše visokih oficira, a premalo vojnika koji nisu bili na prvoj liniji fronta.
„Naše oružane snage i dalje su mirovne trupe preopterećene birokratijom i njihov kadrovski sastav mora biti temeljno promenjen”, rekao je Najcel.
Uklanjanje ovih prepreka zadatak je ministra Pistorijusa, jednog od najvećih zagovornika ponovnog vraćanja obaveznog služenja vojnog roka koji je Angela Merkel ukinula 2011. godine. Pistorijus je za „Frankfurter algemajne zontagscajtung” objasnio da je model služenja vojske u Nemačkoj zasnovan na dobrovoljnom učešću, ali da može biti zamenjen obaveznim rokom, ako se ne bude prijavljivao dovoljan broj mladih. Zakon koji reguliše ovo pitanje mogao bi da stupi na snagu već 1. januara 2026. godine.
Na disciplinski sud zbog preljube
Pripadnici Bundesvera, ako se upuste u preljubu sa partnerkom ili partnerom klega, mogu biti disciplinski kažnjeni. Kako javlja „Dojče vele”, to je odlučio Savezni sud u Lajpcigu povodom jednog takvog slučaja. Preljuba, obrazložio je sud, „može veoma da optereti svakodnevni život u vojnoj zajednici kao i spremnost da u kriznim situacijama svi budu tu jedni za druge”.
Autor: Politika/Vasilije Filipović
Komentari (0)