Izrael je izveo napade na Iran, samo dan pre planiranih pregovora između Teherana i SAD-a u Omanu o iranskom nuklearnom programu. Ova eskalacija, koja dolazi nakon početka rata u Pojasu Gaze u oktobru 2023, mogla bi prerasti u otvoreni sukob između dve države — nakon decenija tajnih operacija, kopnenih i pomorskih okršaja, vazdušnih udara i sajber napada.
Slede ključni momenti u istoriji ovog sukoba prema agenciji Rojters:
1979. – Iranski prozapadni šah Mohamed Reza Pahlavi, saveznik Izraela, svrgnut je Islamskom revolucijom. Novi šiitski teokratski režim usvaja ideologiju otpora Izraelu.
1982. – Izrael izvršava invaziju na Liban. Iranska Revolucionarna garda osniva sa libanskim šiitskim grupama Hezbolah — paravojnu organizaciju koja postaje najopasniji izraelski neprijatelj na njegovim granicama.
1983. – Proiranski Hezbolah samoubilačkim napadima izbacuje zapadne i izraelske snage iz Libana. U novembru, automobil bomba pogađa izraelski vojni štab. Izrael se kasnije povlači iz većeg dela Libana.
1992–1994. – Argentina i Izrael optužuju Iran i Hezbolah za samoubilačke napade na izraelsku ambasadu (1992) i jevrejski centar (1994) u Buenos Ajresu. Poginule su desetine ljudi. Iran i Hezbolah negiraju odgovornost.
2002. – Otkriven tajni iranski program obogaćivanja uranijuma. Sumnja se da Iran razvija nuklearnu bombu kršeći Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), što Teheran negira. Izrael traži oštru reakciju.
2006. – Izrael vodi jednomesečni rat protiv Hezbolaha u Libanu, ali ne uspeva da ga porazi. Sukob završava pat pozicijom.
2009. – Vrhovni iranski vođa, ajatolah Ali Hamenei, naziva Izrael „opasnim i smrtonosnim kancerogenim tumorom“.
2010. – Iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu napadnuto je sajber virusom Stuxnet, za koji se veruje da su ga razvili SAD i Izrael — prvi poznat sajber-napad na industrijsko postrojenje.
2012. – Iranski nuklearni naučnik Mustafa Ahmadi Rošan ubijen je u bombaškom napadu u Teheranu. Gradske vlasti optužuju Izrael.
2018. – Premijer Benjamin Netanjahu pozdravlja odluku Donalda Trampa da povuče SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma, nazivajući to „istorijskim potezom“.
Maj 2018. – Izrael saopštava da je napao iransku vojnu infrastrukturu u Siriji, nakon što su iranske snage ispalile rakete na Golansku visoravan.
2020. – Izrael pozdravlja američko ubistvo generala Kasima Sulejmanija. Iran uzvraća raketnim napadom na američke baze u Iraku, pri čemu je ranjeno oko 100 američkih vojnika.
2021. – Iran optužuje Izrael za ubistvo naučnika Mohsena Fahrizadeha, koga su zapadne službe smatrale „ocem“ tajnog nuklearnog programa. Iran negira da želi nuklearno oružje.
2022. – Predsednik SAD-a Džo Bajden i izraelski premijer Jair Lapid potpisuju deklaraciju kojom se obećava da Iran nikada neće dobiti nuklearno oružje.
April 2024. – U napadu na iransku ambasadu u Damasku ubijeno je sedam oficira Revolucionarne garde, uključujući i dvojicu visokih zapovednika. Iran optužuje Izrael, koji ne priznaje niti negira odgovornost.
13. april 2024. – Iran odgovara masovnim napadom dronovima i projektilima na Izrael. 19. april 2024. – Izrael uzvraća napadom na iransku teritoriju.
Oktobar 2024. – Iran ispaljuje preko 180 projektila na Izrael, kao osvetu za ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasrale (27. septembra u Bejrutu) i lidera Hamasa Ismaila Hanije (31. jula u Teheranu).
Kasnije tog meseca, Izrael napada iranske vojne baze. Iranski mediji izveštavaju o eksplozijama u Teheranu i okolini, uz ograničena oštećenja.
13. jun 2025. – Izrael izvodi napade na iransku nuklearnu infrastrukturu i naučnike uključene u razvoj nuklearne bombe. Operacija, nazvana „Uspon lava“, obuhvatila je i komandne strukture i fabrike raketa. Proglašeno je vanredno stanje u Izraelu, očekuje se odgovor Irana.
Iranski državni mediji objavili su da su u napadima poginuli komandant Revolucionarne garde Husein Salami i nuklearni naučnici Ferejdun Abasi Davani i Muhamed Mehdi Tehranči.
Sjedinjene Države su saopštile da ne učestvuju u izraelskoj operaciji.
Napadi su usledili nakon izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da se američko osoblje povlači sa Bliskog istoka jer „bi mogao postati opasno mesto“.
Komentari (0)