Vaši najbliži prijatelji možda dele sa vama više od samo zajedničkih interesovanja ili sličnog ukusa – mogli bi da dele i deo vaše DNK.
Istraživači sa Stenforda i drugih institucija otkrili su da prijatelji dele više genetskog materijala nego potpuni stranci. Ta genetska sličnost nije slučajna – moguće je da prirodno biramo društvo ljudi koji imaju slične gene kao mi!
Ovaj fenomen naziva se socijalna homofilija, i ukazuje na to da naše društvene mreže mogu biti oblikovane našom biologijom. To može imati uticaj čak i na stvari poput uspeha u školi ili opšteg zdravlja.
“Homofilija” (od grčkih reči homo = isto i philia = ljubav ili sklonost) je pojam koji označava tendenciju ljudi da se povezuju sa onima koji su im slični – po interesovanjima, vrednostima, demografskim osobinama, pa čak i po genetici.
Kada se ta sličnost zasniva na genetskim osobinama, govorimo o genetskoj homofiliji. Istraživači su otkrili da prijatelji, u proseku, imaju sličnije genetske profile nego što bi to bio slučaj da su se povezali nasumično.
U jednoj poznatoj studiji, naučnici su analizirali genetske podatke hiljada ljudi zajedno sa informacijama o njihovim društvenim mrežama. Koristili su veliku bazu podataka iz američke longitudinalne studije Framingham Heart Study, koja je sadržavala i informacije o prijateljstvima i porodičnim vezama.
Otkrili su da su neki prijatelji genetski slični koliko i dalji rođaci. Konkretno, pronašli su sličnosti u genima povezanim s imunitetom, mirisom i čak kognitivnim sposobnostima.
Ova otkrića sugerišu da genetika može uticati ne samo na naš izgled ili zdravlje, već i na to s kim se družimo. Postoji mogućnost da ljudi sa sličnim biološkim karakteristikama jednostavno više “rezonuju” jedni sa drugima.
To bi moglo imati šire posledice, jer prijatelji snažno utiču na međusobne životne izbore – poput navika u ishrani, fizičke aktivnosti, školskih postignuća, pa čak i odluka o karijeri. Ako su ti izbori povezani i sa genetskim sličnostima, onda bi genetika mogla imati nevidljiv, ali važan uticaj na naš društveni život i životni uspeh.
Ova sličnost ne znači da biramo prijatelje na osnovu genetike svesno. Umesto toga, ona verovatno proizilazi iz zajedničkih interesovanja, vrednosti i ponašanja, koja su delimično pod uticajem gena. Na primer, osobe koje vole sport mogu se družiti sličnim osobama, a sklonost ka sportu može biti genetski podstaknuta.
Komentari (0)