“Zadovoljstvo samoćom”: Pandemija usamljenosti među mladima

Jedna od četiri mlade odrasle osobe ostaće sama do kraja života, pre svega zato što pripadnici mlade generacije danas imaju druge prioritete, govore najnoviji podaci američkog istraživačkog centra „Pju”. Prema ovim podacima, čak 38 odsto osoba od 25 do 54 godine nije u braku, niti živi sa partnerom. Takođe, postoji verovatnoća da će polovina žena starijih od 65 godina ostati bez partnera. Analizirajući uzroke ove pojave, istraživači su istakli da mnogo mladih odraslih osoba želi da se fokusira na druge aspekte svog života, kao što je posao.

Rezultati ove analize pokazuju i da je veća verovatnoća da će muškarci ostati u singl statusu nego žene. Istraživački centar „Pju” utvrdio je u posebnoj anketi iz 2020. da polovina mladih kaže da su drugi životni prioriteti i uživanje u samoći glavni razlozi zbog kojih ne traže vezu. Nasuprot tome, oko četvrtina mladih traži posvećenu romantičnu vezu ili neobavezne sastanke.

„Čini se da su današnji adolescenti manje skloni romantičnim vezama, što bi mogao biti razlog povećanog zadovoljstva samoćom”, navela je Tita Gonzalez Avileš, psiholog i autorka studije. Dodala je da postaje primetno, naročito u zapadnim industrijalizovanim zemljama, da se singl status smatra društveno prihvatljivijim nego u prošlosti, piše Politika.

I u tehnološkoj prestonici čovečanstva, dalekom Japanu, istraživanja govore da će svaka četvrta Japanka na početku treće decenije ostati neudata, a 40 odsto njih ostaće bez dece. Mladi u ovoj zemlji sve se više odlučuju na samostalan život u kojem nema mesta za brak i decu. Profesor Masahiro Jamada sa Univerziteta Čuo prognozira da će četvrtina mladih u ovoj zemlji verovatno ostati samci i nevenčani celog života. Studija Univerziteta u Tokiju pokazuje da je svaka četvrta žena i svaki treći muškarac u kasnim tridesetim samci, a polovina njih uopšte nije zainteresovana za heteroseksualne odnose.

Rezultati poslednjeg popisa stanovništva u našoj zemlji pokazuju da svaki treći muškarac i svaka četvrta žena u našoj zemlji nikada nisu stupili u brak, u poslednjih 11 godina smanjen je procenat osoba koje su venčane – sa 55 na 51 odsto, a zabeležen je porast onih koji nisu izašli pred matičara, sa 28 na 31 procenat. Najviše nevenčanih živi u Beogradu, to jest u opštinama Stari grad, Vračar, Zvezdara, Palilula i Voždovac, kao i u Novom Sadu. Najviše razvedenih je u Vojvodini, to jest u Subotici, Bečeju, Senti i Zrenjaninu, kao i u beogradskim opštinama Stari grad i Vračar. Polna statistika svedoči da u našoj zemlji ima gotovo četiri puta više udovica nego udovaca – udeo žena udovica starijih od 15 godina je 17,8 odsto, dok procenat muškaraca udovaca iznosi 4,9 odsto. Poslednji popis stanovništva takođe je pokazao da je sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo u Srbiji samačko – od 2.589.344 do­ma­ćin­stva u Sr­bi­ji, u 773.945 ži­vi sa­mo jed­na oso­ba, dok dva čla­na ima 711.946 do­ma­ćin­sta­va. Tro­čla­nih do­ma­ćin­sta­va ima 459.926, a na po­ro­dič­nom pej­za­žu Sr­bi­je na­la­ze se i 375.565 do­ma­ćin­sta­va sa če­ti­ri čla­na, 156.050 do­ma­ćin­sta­va sa pet čla­no­va, dok 111.912 ima­ju šest i vi­še čla­no­va.

Po­da­ci po­ka­zu­ju da je iz­me­đu dva po­pi­sa sta­nov­ni­štva broj sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va po­ve­ćan za 218.478. U pret­hod­nom po­pi­su sta­nov­ni­štva naj­ve­ći broj do­ma­ćin­sta­va imao je dva čla­na, što u pre­vo­du zna­či da se broj oso­ba ko­je ži­ve sa­me za sve­ga 11 go­di­na po­ve­ćao za vi­še od 200.000 lju­di, a re­zul­ta­ti ovo­go­di­šnjeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva go­vo­re da jed­no­čla­na do­ma­ćin­stva do­mi­ni­ra­ju u ur­ba­nim sre­di­na­ma – od 773.945 sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va, čak 528.823 su grad­ska.

Rezultati Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji krovne organizacije mladih Srbije, govore da čak 87 odsto mladih, uzrasta od 15 do 30 godina u našoj zemlji, nije u braku, a dve trećine njih živi kod roditelja. Iako su brak i roditeljstvo visoko vrednovani u statusnom sistemu našeg društva, rezultati brojnih socio-psiholoških istraživanja svedoče da su stalan posao, bez obzira na visinu prihoda i krov nad glavom – dva ključna preduslova za formiranje porodice. Koliko je realnost udaljena od njihovih želja možda najilustrativnije govori podatak da je više od polovine mladih u našoj zemlji nezaposleno, a od onih koji imaju posao svega trećina ima ugovor o radu na neodređeno. Osim toga, tek svaka peta mlada osoba ima sopstveni stan, a isti procenat njih živi u iznajmljenom stanu – najveći broj mladih živi u momačkoj i devojačkoj sobi.

„Pandemija usamljenosti među mladima postala je globalni trend, a mladi rođeni između 1980 i 2000. godine, koji se nazivaju milenijalcima sa pravom su nazvani ja generacijom, jer podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje u Americi govore da je rasprostranjenost narcisističkog poremećaja ličnosti čak tri puta veća među pripadnicima ove generacije, nego među starijima od 65 godine. To je prva generacija koja ističe da im je samoaktualizacija važnija od ostvarenja u privatnoj sferi života i koja veruje da će tokom života promeniti nekoliko partnera. Oni ne veruju u koncept ljubavi do kraja života, zbog čega ni ne žure sa stupanjem u brak. Ogromna količina vremena koju mladi provode na društvenim mrežama, živeći život kroz alternativne identitete, dovodi do toga da su izgubili inicijativu u uspostavljanju socijalnih kontakata uživo, što vodi u još veću usamljenost”, ističe psiholog Maja Antončić.