Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je tokom prošle godine uložila 807 miliona evra u Srbiju, nastavljajući da širi aktivnosti u našoj zemlji. Banka je takođe mobilisala 395 miliona evra od drugih investitora i podržala rekordnih 37 projekata u svim sektorima privrede. Skoro 500 miliona evra prošlogodišnjih investicija bilo je namenjeno ubrzanju tranzicije ka zelenoj ekonomiji u Srbiji, posebno kroz projekte obnovljive energije, dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja i unapređenje ekološke infrastrukture.
– Sa rastućim portfeljom, koji sada prelazi tri milijarde evra, i čvrstim partnerstvom u svim segmentima privrede uveren sam da smo u dobroj poziciji da nastavimo da povećavamo našu podršku Srbiji za postizanje održivog ekonomskog razvoja i ubrzanje rasta, pre svega, jačanjem produktivnosti – kaže u razgovoru za „Politiku” Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD-a za zapadni Balkan.
Rekli ste da Srbija nastavlja da bude jedno od najvećih tržišta za EBRD. Zašto je naša zemlja toliko zanimljiva investitorima? Da li zato što smo najbrža rastuća ekonomija u Evropi?
Srbija je zaista poslednjih godina bila jedna od vodećih zemalja po nivou novih investicija EBRD-a, sa više od 800 miliona evra u 2023. i 2024. godini. To je u velikoj meri rezultat strateškog fokusa zemlje na razvoj transportne i ekološke infrastrukture, jačanje energetske bezbednosti kroz veću proizvodnju iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost, integraciju u međunarodne sisteme vrednosti, i izgradnje uspešnog ekosistema inovacija – što su i oblasti u kojima smo identifikovali dobre projekte i partnere za saradnju, piše Politika.
Pored EBRD-a, Srbija ima impresivne rezultate u privlačenju stranih investicija. Delimično je to zbog svoje pozicije vodeće privrede u regionu i kapije Evropske unije za proizvođače iz trećih zemalja. Ali dosadašnji uspeh Srbije je takođe posledica njenog atraktivnog sistema podsticaja, relativne cenovne konkurentnosti i unapređene transportne povezanosti.
Strane investicije nastavljaju da značajno doprinose rastu BDP-a zemlje, za koji očekujemo da će ove i sledeće godine biti četiri procenta. Održavanje ili ubrzavanje ovog tempa zahtevaće značajne napore jer se očekuje da će potražnja na glavnim izvoznim tržištima EU ostati slaba, a pritisak na domaće tržište rada sve veći.
EBRD je tokom prošle godine uložila 807 miliona evra u Srbiju i nastavila da širi svoje aktivnosti u zemlji. Ulagali ste u zelenu tranziciju, podsticanje ulaganja MSP, digitalizaciju. Šta će biti prioriteti u ovoj godini?
Uprkos izuzetno promenljivom spoljnom okruženju, mislim da prioriteti za Srbiju, a samim tim i za naš angažman u zemlji, ostaju uglavnom nepromenjeni. Ulaganje u infrastrukturu i dalje je najvažnije. Ove godine, naš fokus će ostati na železničkom transportu i ekološkim investicijama, posebno u unapređenje kvaliteta vazduha i energetsku efikasnost. Obezbeđivanje energije po konkurentnim cenama za srpsku privredu je sve važniji prioritet. Tome ćemo doprineti većim ulaganjem u projekte proizvodnje energije iz vetra i sunca, kao i daljom podrškom Srbiji da sprovodi aukcije za dodelu novih proizvodnih kapaciteta investitorima.
Konačno, nastavićemo da se fokusiramo na konkurentnost MSP, pomažući im da ulažu u podizanje standarda i automatizaciju procesa. Da bismo maksimizirali naš doseg, sarađujemo sa lokalnim bankama kako bismo obezbedili niz ciljanih kreditnih linija za MSP uz mogućnost korišćenja investicionih grantova. Blisko sarađujemo sa Evropskom unijom i drugim donatorima, ali i mobilišemo sopstvene resurse kako bismo kombinovali grantove sa našim investicijama kad god je to potrebno da bismo ostvarili projekte sa snažnim uticajem i visokim standardima.
Da li se ovde radi o delu bespovratnih sredstava ili će se taj novac vraćati sa kamatom, budući da vašim aktivnim portfeljom investicija u zemlji po prvi put premašuje nivo od tri milijarde evra?
Mi smo najveća međunarodna finansijska institucija u Srbiji i na zapadnom Balkanu, sa rastućim prisustvom na terenu i više od 150 zaposlenih u regionu, od čega polovina u našem regionalnom sedištu u Beogradu. Strateški značaj ovog regiona, a samim tim i značajni resursi koje mu EBRD posvećuje je ono što nam je omogućilo da prošle godine realizujemo rekordnih 116 projekata na zapadnom Balkanu, od finansiranja malih i srednjih preduzeća do infrastrukturnih investicija od preko 100 miliona evra. Sa rastućim portfeljom – koji sada prelazi tri milijarde evra – i čvrstim partnerstvom u svim segmentima privrede, uveren sam da smo u dobroj poziciji da nastavimo da povećavamo našu podršku Srbiji za postizanje održivog ekonomskog razvoja i ubrzanje rasta, pre svega jačanjem produktivnosti.
Koliki ukupan politički uticaj nedavna premijerova ostavka može imati na bezbednost daljih investicija u Srbiji?
Iz perspektive investitora, dugoročna strateška orijentacija zemlje je ono što je najvažnije. Najvažnije je da Srbija nastavi da napreduje u približavanju ka EU, dobije veći pristup jedinstvenom tržištu i ostvari bližu integraciju u evropske lance vrednosti. Podjednako je važno zadržati fokus na investicijama u infrastrukturu povezivanja, energetiku i ljudski kapital. Neophodan je kontinuitet u svim ovim aspektima da bi se očuvala konkurentnost Srbije i poverenje investitora, posebno u periodu povećane globalne nepredvidljivosti.
Koliko ste do sada uložili u revitalizaciju železnica i koliki je napredak postignut do sada?
Do sada smo uložili više od milijardu evra u železnički sektor Srbije i nameravamo da nastavimo da širimo ovu podršku u budućnosti. Naš značajan projekat je brza železnička veza Beograd–Niš, gde planiramo da uložimo 550 miliona evra u narednim godinama. Prva tranša ide za finansiranje radova na deonici Stalać–Đunis. Jasno je da je reč o velikom projektu za koji će biti potrebno nekoliko godina za realizaciju. Ali ubrzanje prelaska sa drumskog na železnički saobraćaj takođe podrazumeva povećanje udobnosti i pouzdanosti za korisnike železničkog sistema ulaganjem u vozna sredstva. A to su investicije kod kojih se rezultati vide mnogo brže. Mi smo, na primer, „Srbijavozu” obezbedili 100 miliona evra za nabavku 18 novih električnih multimotornih vozova koji su već isporučeni i biće u funkciji ovog meseca.
Kakvi su efekti tranzicije ka zelenoj ekonomiji do sada, budući da je EBRD rekordna 62 odsto udela u ukupnim investicijama posvetio podršci upravo tome?
Ponosni smo što je više od 60 odsto naših ukupnih investicija u Srbiji prošle godine posvećeno podršci zelenoj tranziciji. Zajedno, to će uštedeti emisiju veću od one proizvedene potrošnjom električne energije u 100.000 domaćinstava. Konkretno, koristi su merljive i u ekonomskom i u ekološkom smislu. Recimo, 135 miliona evra koje smo prošle godine uložili u uvođenje novih tehnologija i obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja u 11 gradova širom Srbije proširiće proizvodne kapacitete, smanjiti potrebu za uvoznim gasom i, naravno, doprineti boljem kvalitetu vazduha.
Konkretno, solarna termoelektrana u Novom Sadu imaće jedno od najvećih svetskih sezonskih skladišta toplote kapaciteta 850 hiljada kubnih metara. Drugi primer je naš rad na modernizaciji sistema upravljanja čvrstim otpadom koji će direktno unaprediti ekološke standarde koje uživa oko polovine stanovništva zemlje. Finansirali smo izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz otpada u Vinči koje će pokriti 10 odsto potreba Beograda za toplotom i pet odsto za električnom energijom. Istovremeno, nacionalni program koji finansiramo za izgradnju modernih centara za upravljanje čvrstim otpadom obuhvatiće 47 opština širom Srbije, što će dovesti do povećanja stope reciklaže, zatvaranja neregulisanih deponija i upravljanja otpadom u skladu sa standardima EU.
Konačno, kada je u pitanju čista energija, EBRD je finansirala više od 60 odsto kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra trenutno priključenih na mrežu u Srbiji, i koji uz to isporučuju energiju po konkurentnim cenama uz koristi za životnu sredinu.
Ovo su samo neki od primera. Veliki deo našeg fokusa je takođe bio usmeren na poboljšanje efikasnosti resursa srpskih MSP kroz pristup znanju i finansijama za nadogradnju opreme i proizvodnih procesa. Prednosti će se osetiti u pogledu troškovne konkurentnosti i sposobnosti integracije u međunarodne lance vrednosti.
Da li je bilo razgovora o pomoći EBRD-a u izgradnji nuklearnih modula ili suvlasništvu nekoj od nuklearnih elektrana u okruženju?
Mi ne finansiramo nove nuklearne proizvodne kapacitete. Stoga, nismo učestvovali ni u kakvim diskusijama na ovu temu u Srbiji.
Da li će se dalja ulaganja u zelenu tranziciju možda preorijentisati na nešto drugo, budući da nova američka administracija nije toliki zagovornik čiste energije?
Mnoge investicije koje su deo zelene tranzicije prevazilaze samo brigu o klimatskim uslovima. Reč je o poboljšanju efikasnosti, optimizaciji korišćenja resursa, jačanju energetske stabilnosti i, na kraju, poboljšanju konkurentnosti privrede. Na primer, projekat energetske efikasnosti za zgrade priključene na sisteme daljinskog grejanja koji trenutno razvijamo rezultiraće renoviranjem preko milion kvadratnih metara višestambenih blokova u više od deset gradova, smanjujući potrošnju energije za više od 35 odsto i smanjujući troškove za građane.
Kada je reč o obnovljivoj energiji, aukcija koju je nedavno finaliziralo Ministarstvo rudarstva i energetike uz podršku EBRD, isporučila je cene energije dobijene iz vetra i sunca u rasponu od 50–70 evra po megavat-času. Srpska privreda će imati koristi od ovih konkurentnih cena, kao i od veće sigurnosti koja dolazi od zamene uvoznih fosilnih goriva domaćom energijom iz obnovljivih izvora.
EBRD je, između ostalog, odobrila i finansijski paket vredan 300 miliona evra za likvidnost EPS-a i reformu energetskog sektora pre dve godine. Jeste li zadovoljni kako se taj novac troši?
Naš kredit od 300 miliona evra EPS-u je stavljen na raspolaganje u martu 2023. godine, u vreme kada je likvidnost kompanije bila prenapregnuta zbog nestabilnosti cena na tržištu energije i smanjene domaće proizvodnje. Naša sredstva su iskorišćena za finansiranje uvoza električne energije i drugih operativnih troškova, čime smo obezbedili finansijsku stabilnost EPS-a i šireg elektroenergetskog sistema.
Paralelno sa tim finansiranjem obezbedili smo sveobuhvatan savetodavni paket namenjen poboljšanju održivosti kompanije i sektora u širem smislu. Ovo je uključivalo podršku trogodišnjem planu za aukciju 1.300 megavata vetro i solarnog kapaciteta koji se isporučuje sa izuzetnim rezultatima. Pored toga, pružamo tehničku pomoć EPS-u u oblastima kao što su dekarbonizacija, korporativno upravljanje i razvoj ljudskog kapitala, što će učiniti kompaniju otpornijom i spremnijom da doprinese stabilnosti energetskog sektora Srbije.
Komentari (0)