Taj dan za kapetana broda i instruktorku ronjenja, Dženifer Doker, koja vodi kompaniju za ture brodom sa staklenim dnom u Čebojganu, u Mičigenu, počeo je sasvim obično. Dok je čistila trup broda, nešto neobično ispod površine vode privuklo joj je pažnju—mala, zelena boca, koja je ležala na dnu reke. Zainteresovana, pružila je ruku i uzela je, da bi shvatila da je unutra bila malena, rukom pisana poruka.
Pažljivo je izvukla papir, koji je uprkos godinama bio zapanjujuće dobro očuvan. Kada ga je razvila, reči su postale jasne:
“Da li će osoba koja pronađe ovu bocu vratiti ovaj papir Džordžu Morou, Čebojgan, Mičigen, i reći gde je pronađen? Novembar 1926.“
Doker je bila zapanjena. Poruka je plovila kroz vreme skoro ceo vek, čekajući da je neko otkrije. Uzbuđena zbog otkrića, podelila je fotografije poruke na Fejsbuk stranici svoje kompanije, nadajući se da će pronaći bilo kakve žive rođake Džordža Moroua.
Objava je brzo postala viralna, izazivajući hiljade reakcija i deljenja. Ubrzo je došla do osobe koja je prepoznala ime—Morouova kćerka. Potvrdila je da je poruka zaista od njenog oca, koji je preminuo pre nekoliko godina. To je bilo emotivno otkriće za nju, jer se sećala kako je njen otac voleo da ostavlja poruke i male iznenađenja.
Za Doker, pronalaženje poruke već je bilo neverovatno iskustvo, ali povezivanje sa Morouovom porodicom učinilo je to još značajnijim. Bio je to retki susret sa prošlošću, trenutak koji je povezivao generacije.
Iako je prošlo skoro vek, Džordž Morouov jednostavan zahtev je konačno bio ispunjen. I time je, nesvesno, ostavio priču koja je dirnula srca širom sveta.
Komentari (0)