Prva zabrana pušenja na javnim mestima pojavila se u Americi i Evropi u drugoj polovini 20. veka, a oba kontinentna su imala različite pristupe ovom problemu.
U Sjedinjenim Američkim Državama na javnim mestima pušenje počinje da bude zabranjeno 1975. godini, u Los Anđelesu. Ova zabrana je bila specifična i odnosila se na zatvorene javne prostore kao što su restorani i radna mesta. Grad Los Anđeles je postao pionir u postavljanju standarda za zabranu pušenja u zatvorenim prostorima, koje su kasnije preuzeli mnogi drugi gradovi u SAD-u.
Međutim, prava revolucija u zabrani pušenja usledila je tek kasnije, nakon što su medicinske studije počele da povezuju pušenje sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući rak pluća, bolesti srca i druge bolesti. 1987. godine, San Francisko je postao prvi grad u SAD-u koji je zabranio pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima, uključujući restorane, barove i kancelarije.
Nakon tih inicijativa, mnogi drugi gradovi i države širom SAD-a uvele su slične zabrane, a u 2000-im godinama mnoge savezne države su počele da zabranjuju pušenje u zatvorenim prostorima na državnom nivou.
U Evropi je prva ozbiljna zabrana pušenja bila uvedena u Norveškoj 2004. godine, kada je donet zakon koji je zabranio pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima, uključujući restorane, kafiće i barove. Norveška je bila među prvim zemljama koje su uvele ovakav zakon, i ubrzo su je sledile i druge skandinavske zemlje, kao što su Švedska i Danska, a postepeno i ostale evropske države.
Danas, mnoge evropske zemlje imaju stroge zakone o pušenju na javnim mestima, iako postoje određene razlike u pogledu opsega zabrana, u nekim zemljama na snazi su strožiji zakoni.
Odnedavno je Italija uvela strogu zabranu pušenja i na otvorenom, što je izazvalo veliku polemiku.
U Milanu su počele da stižu prve kazne za one koji puše na otvorenom, u iznosu do 240 evra. Glavni grad Lombardije postavlja standard u borbi protiv pušenja i ove godine će postati prvi veliki grad u Italiji potpuno oslobođen od dima. Sada je zabranjeno pušenje u svim javnim spoljnim prostorima, uključujući ulice i prostor ispred kafića i restorana. Građani koji ne poštuju ovu zabranu, biće kažnjeni novčanim iznosima od 40 do 240 evra.
Iako je zabranjeno pušenje, elektronske cigarete su i dalje dozvoljene. Odnedavno zabrana pušenja u Milanu se proširila na sve javne prostore, uključujući i ulične površine, osim “izolovanih mesta gde je moguće održati razdaljinu od najmanje 10 metara od drugih ljudi”. Međutim, vlasnici lokala neće biti kažnjeni ako neko od njihovih gostiju puši na otvorenom, iako postoji zabrana.
Dok je Milano pionir u ovoj inicijativi, pravi cilj Italije je da dostigne Švedsku, koja je prva država potpuno oslobođeni od dima na svetu, sa samo 4,5% pušača među njenim građanima.
Evropska unija postavila je sebi cilj da u narednih 15 godina, do 2040. godine, postigne isti uspeh.
Prema jednom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, svaka cigareta skraćuje život za 20 minuta. Evropski plan za smanjenje pušenja deo je šire strategije za smanjenje broja osoba obolelih od karcinoma: svake godine pušenje cigareta odgovorno je za smrt 700.000 ljudi u EU. U Milanu, međutim, glavni cilj ove zabrane je smanjenje zagađenja- prema podacima Arpa Lombardija, dim cigareta odgovoran je za 7% emisije finih čestica. Zabrana pušenja, koja je u skladu sa pripremama za Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini 2026. godine ima za cilj drastično poboljšanje kvaliteta vazduha u gradu.
Komentari (0)