Sama pomisao da ćete jednog dana ostati bez svog omiljenog ljubimca nanosi veliku bol. Tom Rabiton sprečio je to tako što je 2014. godine, platio skoro 100 000 evra kako bi svoju voljenu koker španijelku, Deizi, klonirao u laboratoriji u Južnoj Koreji.
Njegovi novi ljubimci, Mabl i Mirtl, rođeni su u “Sooam Biotech-u“ u Seulu – najvećoj laboratoriji za kloniranje pasa na svetu, što u to vreme nije bilo dostupno u Velikoj Britaniji.
Za početak kloniranja, Tom je morao da pozove naučnika iz Seula kako bi prikupio DNK uzorke od Deizi. Kako bi obezbedio novac, prodao je svoja dva klasična mercedesa i sve to tajio od svoje žene Beverli, sve dok novi psi nisu stigli, piše NEWS STV TV.
-To je mnogo novca i velika ludost-priznao je, dodajući da ona nije verovala da je to moguće.
Sada osmogodišnji psi su genetski identični Deizi, iako imaju nešto različite ličnosti. “Gemini Genetics“ sada nudi istu uslugu u Velikoj Britaniji, a kažu da raste interesovanje ljubitelja životinja koji žele da kloniraju svoje kućne ljubimce. Laboratorija u Šropshiru godišnje prikupi DNK uzorke od oko 1.000 ljubimaca. Početni proces košta oko 250 evra, dok puni trošak kloniranja sada iznosi oko 50.000 evra za psa ili mačku, a više od 75.000 evra za konja.
-Kad vaš ljubimac ugine, imate pet dana da sačuvate DNK za kloniranje. Prvi korak u našoj laboratoriji je očuvanje DNK, kako bi mogla da se čuva na neodređeno vreme za vlasnika – objašnjava Lusi Morgan, laboratorijski menadžer u “Gemini Genetics“.
Tom kaže da su njegovi psi “savršeni” i da bi ponovo uradio sve isto. DNK se zatim šalje njihovim partnerima u SAD, jer zakoni u UK zabranjuju stvaranje kloniranih embriona. Tamo naučnici uzimaju jajnu ćeliju od donora, uklanjaju njen nukleus (koji sadrži DNK) i potom ugrađuju ćeliju od životinje koju treba klonirati.
-Fibroblastne ćelije sadrže celu genetsku šifru životinje. Svaka od ovih ćelija sadrži nukleus koji se koristi za kloniranje ljubimca.
Električni impuls pokreće ćeliju da postane embrion, koji se zatim stavlja u surogat majku koja će na kraju doneti na svet genetski identičnog ljubimca.
-Biće genetski blizanci, imaće isti DNK kao original, ali okruženje može uticati na sve što živi, bilo da je u pitanju biljka, čovek ili životinja. Da bi postigli potpunu sličnost, potrebno je obezbediti vrlo slično okruženje.
Ova praksa je dosta kontroverzna, i postoje različita mišljenja o medicinskoj tehnologiji. U ljudskoj sferi, ljudi koriste vantelesnu oplodnju da bi dobili bebu, a ovo kloniranje je zapravo samo još jedan oblik asistiranog reproduktivnog procesa.
RSPCA (Britanska kraljevska društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama) upozorava da kloniranje nikada neće stvoriti tačan original, i iznosi ozbiljne etičke dileme.
-Kloniranje životinja zahteva procedure koje uzrokuju bol i stres, sa visokim stopama neuspeha i smrtnosti; životinje često pate od fizičkih oboljenja poput tumora, upale pluća i abnormalnog rasta.
Oni preporučuju svima koji žele da pronađu novog ljubimca da usvoje jednu od mnogobrojnih životinja koje se nalaze u azilima, čekajući svoj zauvek dom.
Komentari (0)