Island dominira na rang listama kao najbolje mesto za život žena gotovo dve decenije.Ova nordijska zemlja postala je prva na svetu koja je učinila nezakonitim plaćanje žena manje od muškaraca, a takođe nudi i godinu dana roditeljskog odsustva. Ali, da li su stvari zaista onakve kakvima se čine?
Island je često prepoznat kao pionir u oblasti jednakosti polova i prava žena. U poslednjim decenijama, država je ostvarila značajan napredak u smanjenju rodnih razlika u svim aspektima života, od obrazovanja i zapošljavanja do prava i socijalne zaštite. Prepoznaje se kao svetli primer za mnoge zemlje u svetu koje žele da poboljšaju poziciju žena u društvu.
Jedan od ključnih koraka u tom pravcu bilo je uvođenje zakona koji zabranjuje da žene zarađuju manje od muškaraca za isti posao. Ovaj zakon je postao simbol Islanda kao zemlje koja se bori protiv rodnih razlika u platama i koja nastoji da obezbedi pravedno i ravnopravno društvo.
Takođe, Island je zemlja koja se ponosi svojim sistemom roditeljskog odsustva, koji omogućava roditeljima, bez obzira na pol, da uzmu godinu dana odsustva sa posla kako bi se brinuli o novorođenčetu. To je jedan od najproduženijih sistema roditeljskog odsustva u svetu i ima značajan uticaj na ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Zakon o roditeljskom odsustvu je takođe oblikovao pozitivnu dinamiku u porodicama, jer omogućava oba roditelja da ravnomerno dele obaveze vezane za negu dece, što doprinosi jednakosti žena na radnom mestu.
Međutim, iako Island ima niz zakonskih i socijalnih rešenja koja promovišu rodnu ravnopravnost, realnost života žena na Islandu nije u potpunosti idilična. Postoji nekoliko oblasti u kojima su i dalje prisutni problemi.
Iako zakoni propisuju ravnopravnost, duboko ukorenjeni rodni stereotipi i dalje utiču na svakodnevni život žena. U praksi, mnoge žene se suočavaju sa problemima u radnom okruženju, gde se očekuje da preuzmu odgovornost za kućne poslove i brigu o deci, što ih dovodi do veće radne opterećenosti. Iako su žene u velikoj meri zastupljene u obrazovanju i zdravstvu, muški lideri i menadžeri još uvek dominiraju u mnogim industrijama, a ženama je često teže da se probiju na visoke pozicije.
Dok su žene na Islandu dobro zastupljene u obrazovanju i na tržištu rada, u politici i na pozicijama moći i dalje postoji nejednakost. Iako je Island bio prva zemlja koja je izabrala ženu za predsednicu (Vigdís Finnbogadóttir, 1980), žene i dalje čine manji deo političkih lidera i donosioca odluka, iako se u poslednjim godinama beleži porast broja žena na političkoj sceni.
Još jedan problem sa kojim se Island suočava, iako je manji nego u mnogim drugim zemljama, jeste nasilje u porodici i seksualno nasilje. Iako postoji solidan pravni okvir koji štiti žene od nasilja, žene koje dožive nasilje se često suočavaju sa preprekama pri prijavljivanju svojih napadača, delimično zbog socijalnih normi i stida. Nasilje u porodici i dalje ostaje tabu tema u mnogim zajednicama, iako postoji rastuća svest o važnosti prevencije i pomoći žrtvama.
Na Islandu postoji velika ravnoteža u pristupu obrazovanju između muškaraca i žena, ali postoje određeni sektori i zanimanja u kojima i dalje postoji velika rodna podela. Na primer, žene su češće zaposlene u javnim sektorima, kao što su obrazovanje i zdravstvo, dok su muškarci zastupljeni u tehnološkim industrijama i inženjeringu, što doprinosi nejednakosti u određenim oblastima.
Takođe, mentalno zdravlje žena na Islandu je sve češće tema koja se postavlja na dnevni red. Iako postoje programi koji nude podršku za mentalno zdravlje, žene se često suočavaju sa stresom zbog balansiranja između karijere, porodičnih obaveza i društvenih očekivanja, što može dovesti do problema sa zdravljem, depresijom i anksioznošću. To je globalni problem koji nije specifičan samo za Island, ali je i tamo izražen.
View this post on Instagram
Komentari (0)