“Alpha generacija” označava generaciju dece rođene od 2010. godine pa na dalje. Ovaj pojam je ušao u širu upotrebu kako bi se označila deca koja odrastaju u vreme kada tehnologija igra ključnu ulogu u njihovom svakodnevnom životu. Pojam “Alpha generacija” je predložio Mark McCrindle, australijski istraživač i demograf.
Osnovna osobina ove generacije jeste digitalna povezanost.
Alpha generacija je prva generacija koja je odrasla u potpuno digitalnom svetu. Od samog rođenja, deca ove generacije imaju pristup pametnim telefonima, tabletima, računarima i internetu. Već sa nekoliko meseci starosti, deca se upoznaju s interfejsima digitalnih uređaja.Sa stalnim razvojem tehnologije, deca ove generacije razvijaju visoki nivo tehnološke pismenosti. Mnogi od njih znaju kako da koriste pametne telefone, aplikacije, društvene mreže i video igre pre nego što nauče da čitaju i pišu.
Alpha generacija je navikla na brze promene i adaptaciju. Biti stalno povezani i u toku sa novim tehnologijama znači da su vrlo fleksibilni i spremni da brzo usvoje nove trendove i inovacije.
Uz internet i društvene mreže, deca ove generacije imaju mogućnost da komuniciraju s vršnjacima i učiteljima širom sveta. Ova globalna povezanost omogućava im da budu u kontaktu s različitim kulturama i idejama.
Mnoge studije sugerišu da je Alpha generacija svesnija ekoloških problema i klimatskih promena, delimično zahvaljujući većoj medijskoj pažnji na ove teme. Oni su često podstaknuti da razmišljaju o održivosti i odgovornom ponašanju prema prirodi.
S obzirom na to da je sve više fokusiranja na mentalno zdravlje i emocionalnu pismenost, Alpha generacija bi mogla imati veću emocionalnu inteligenciju od prethodnih generacija. Rano suočavanje sa problemima putem interneta, digitalne terapije i razvijenih obrazovnih metoda može uticati na njihovu sposobnost da prepoznaju i rešavaju emocionalne izazove.
Pandemija COVID-19 ubrzala je prelazak na obrazovanje na daljinu, što je dovelo do toga da Alpha generacija sve više uči putem interneta, koristeći e-learning platforme, video lekcije i digitalne resurse. Ovo može promeniti tradicionalni obrazovni sistem i oblikovati način na koji deca stiču znanje.
Iako su ranije generacije koristile tehnologiju u kasnijem uzrastu, deca Alpha generacije počinju da koriste pametne uređaje već u ranom uzrastu, što im omogućava da razvijaju posebne digitalne veštine.Takođe, deca ove generacije postaju i mladalački influenseri, koristeći platforme poput TikToka, YouTube-a i Instagram-a.
Alpha generacija, dakle, predstavlja generaciju koja raste u svetu u kojem su tehnologija, informatička pismenost i digitalna povezanost ključni faktori. Ova generacija će verovatno imati velike promene u obrazovanju, načinu rada, kao i društvenim i kulturnim normama u poređenju sa prethodnim generacijama.
Zanimljivo je da se mnogi roditelji osećaju kao da su uređaji stvoreni baš za njihovu decu, što ih stavlja u situaciju da ne mogu da drže korak s brzim tehnološkim napretkom.
Roditelji često osećaju da su zaostali u odnosu na svoje potomke, naročito kada je u pitanju upravljanje digitalnim sadržajem i online aktivnostima. Iako žele da postave jasne granice, mnogi priznaju da jednostavno nemaju dovoljno vremena ni resursa da se upuste u dublje diskusije o negativnim stranama tehnologije, pa deca često provode previše vremena uz ekrane. U pokušaju da olakšaju sebi svakodnevicu, roditelji ponekad dozvoljavaju deci da predugo koriste uređaje, što se kasnije pokazuje kao teško ispraviti.
U istraživanju sprovedenom među roditeljima generacije Alpha, pokazalo se da je 99% milenijalaca (roditelja ove generacije) vlasnici pametnih telefona, dok 98% ima TV ili Smart TV, a mnogi poseduju i laptopove i tablet uređaje. Iako postoje ograničenja za decu do 6 godina, većina dece starije od sedam godina ima gotovo potpunu slobodu u korišćenju tehnologije. Polovina dvogodišnjaka širom sveta već ima svoje “screen time” rutine, provodeći vreme uz ekran dok jedu, sede na noši ili se uspavljuju, piše na blogu Hrabri i bezbedni.
Digitalna stvarnost se pokazuje kao nezaobilazni deo života, a deca danas, posebno iz generacije Z, provode značajan deo svog budnog vremena online – čak i 9 sati dnevno. U Srbiji je zapaženo da se YouTube koristi ne samo za zabavu, već i kao alat za učenje, gde čak i odrasli koriste tutorijale kako bi unapredili svoje veštine.
Sve ove promene utiču na roditelje, koji se nalaze u začaranom krugu: s jedne strane, moraju da obezbede obrazovne i zabavne sadržaje za svoju decu, dok s druge strane, nisu sigurni kako da se izbore sa opasnostima digitalnog sveta. Ova situacija stvorila je potpuno novu vrstu “virtuelnih influensera” – u Kini, na primer, klonovi postaju popularni na livestream shopping kanalima, što dodatno komplikuje već složeni svet roditeljskih izazova.
Komentari (0)