Široko je rasprostranjeno verovanje da psi mogu da osete ekstremne emocije putem mirisa. Naučnici sa Univerziteta Kvin u Belfastu u Velikoj Britaniji su dokazali da pseći nos zaista može da prepozna stres.
Preciznost pasa u detektovanju uzoraka stresa, od 90% do 96,88%, nadmašila je očekivanja istraživača. Međutim, nije jasno da li psi povezuju ono što namirišu sa stvarnim osećanjem stresa, navodi dr Ketrin Houpt, profesor ponašanja životinja na Univerzitetu Kornel.
-Da, mogu da prepoznaju razliku, ali da li im je to važno?Verovatno jeste, što ih i čini dobrim emocionalnim terapijskim životinjama.
Novo istraživanje iz Ujedinjenog Kraljevstva sugeriše da miris ljudskog stresa utiče na emocije pasa, kao i na njihove odluke, zbog čega češće donose pesimističke izbore. Studija, objavljena u časopisu “Scientific Reports“, rezultat je partnerstva između Univerziteta u Bristolu, Univerziteta u Kardifu i britanske dobrotvorne organizacije “Medical Detection Dogs“.
Eksperiment je uključivao postavljanje ljudi u stresne situacije, a zatim postavljanje znojavih krpa i činija sa hranom ispred više od desetak pasa kako bi se videlo kako će reagovati na miris stresa,objašnjava portal Npr
-Neki ljudi su istraživali da li psi mogu da otkriju razlike u mirisima, i otkrili su da mogu. Ali niko nije istraživao kako to utiče na emocionalno stanje psa- kaže dr Zoi Par-Kortes, veterinar i student doktorskih studija na Bristolskoj veterinarskoj školi, koja je bila vodeći autor studije.
Dobro je poznato da se psi mogu obučiti da otkrivaju promene u nivoima kortizola, hormona koji preplavljuje telo u trenucima stresa, kao što to čine psi pomoćnici za ljude sa određenim zdravstvenim stanjima. Istraživači su, međutim, želeli da otkriju kako njušenje promena povezanih sa stresom utiče na emocionalno stanje pasa.
-S obzirom na to da smo živeli i evoluirali zajedno sa psima hiljadama godina, logično je da bi psi naučili da čitaju naše emocije jer im to može pomoći da prepoznaju pretnje u okolini ili stresove na koje treba da obrate pažnju-objašnjava Par-Kortes.
Da bi to saznali, prvo su postavili ljudske volontere — koji, važno je napomenuti, nisu bili poznati psima učesnicima — kroz stres test. Ljudi su morali da pripreme i održe petominutni govor na licu mesta, a zatim da reše stresan zadatak iz matematike, dok su istraživači održavali ozbiljne izraze lica kako bi pojačali socijalnu anksioznost. Nakon toga, volonteri su mogli da se opuste u udobnim stolicama i gledaju opuštajuće video-snimke.
Dok su volonteri prolazili kroz zadatke, naučnici su merili nekoliko indikatora stresa, uključujući nivoe kortizola, brzinu otkucaja srca i samoprijavljeni nivo anksioznosti. Takođe su prikupljali uzorke daha i znoja postavljanjem krpa ispod pazuha volontera.
U isto vreme, 18 pasa različitih rasa prošlo je sopstvene testove, pažljivo trenirani da prepoznaju položaj i sadržaj nekoliko činija u sobi za eksperimente.
Par-Kortes kaže da je postavka zasnovana na poznatom testu u kojem se osobi pokazuje čaša delimično ispunjena tečnošću i pita je li poluprazna ili polupuna. Prvo su psi naučili da činija s jedne strane sobe uvek sadrži hranu, dok je činija s druge strane uvek prazna. Vremenom, psi su brzo prilazili činiji s hranom, a sporije onoj praznoj.
Zatim su istraživači promenili scenario, uklonili obe činije i postavili treću u sredinu, stvarajući tzv. nejasnu situaciju.
-Da li će psi brzo prići činiji, optimistično očekujući nagradu, ili će prići sporije, sa pesimističnim stavom da možda neće biti hrane?- objašnjava Par-Kortes.
Ovo je trenutak kada dolaze na scenu znojave krpe. Vlasnici pasa bi otvorili teglu sa jednom od krpa i dali psima da je omirišu, pre nego što im se činija stavi ispred njih. Istraživači su ponovili test više puta, koristeći i mirise stresa i opuštenosti, kao i činije postavljene na sve tri lokacije.
Otkriveno je da su psi bili neodlučniji da priđu činiji u nejasnoj situaciji nakon što bi namirisali miris stresne osobe, što znači da su imali pesimističniji stav o tome da li će uopšte biti hrane u činiji. Miris opuštenosti, s druge strane, nije imao merljiv efekat.
Ovo istraživanje potvrđuje da pozitivna obuka, puna nagrada, blagotvorno utiče na odnos vlasnika i psa, ali sugeriše i da obrnuto važi- stres tokom obuke može negativno uticati na osećanja i učenje psa.
Komentari (0)