Nauru, mala ostrvska država u zapadnom delu Tihog okeana prostire se na 21 kvadratni kilometar a ima obalu dugu 30 kilometara.
Nemaju glavni grad a prema popisu iz 2011. godine, na ostrvu je živelo 10.084 stanovnika, uglavnom na zapadnoj i južnoj strani obale.
Nauru je proglašen 1947. godine teritorijom po zaštitom UN, a bili su pod upravom Velike Britanije, Australije i Novoga Zelanda. Autonomiju je stekao 1966. a punu nezavisnost 1968. godine.
Nekontrolisana eksploatacija fosfata učinila je unutrašnjost ostrva potpuno neplodnom. Više od 80 odsto površine ostrva je praktično uništeno zbog intenzivnog rudarenja. U vreme sticanja nezavisnosti 1968. godine, Nauru je bio najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika zbog ogromnih nalazišta minerala.
Međutim, fosfat je presušio osamdesetih godina prošlog veka i ekonomija zemlje je propala. Rudarstvo fosfata nastavljeno je 2005. godine kada je pronađeno sekundarno ležište, ali to je trajalo još samo deset godina.
Postojale su rasprave o preseljenju cele populacije Naurua na drugo ostrvo u blizini Kvinslenda u Australiji. Stručnjaci su upozoravali da će Nauru postati nepogodan za život još sredinom devedesetih godina zbog klimatskih promena i nekontrolisanim iskopavanje fosfata. Naučnici su tvrdili da je sredina toliko oštećena da bi ulaganje u obnovu bilo preskupo. Međutim, Nauruanci su se protivili toj ideji i odlučili da ostanu na ostrvu.
Portal „Endžoj trevel“ podseća da se Nauru nekada nazivao „Ugodno ostrvo“, a sada je jedna od najmanje posećenih država na svetu. Godišnje ga poseti tek oko 200 turista. Ostrvo se nalazi 3000 kilometara od severoistočne obale Australije i udaljen je 4,5 sata leta od Brizbejna.
Izvor: Politika.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)