Ako ste primetili iznenadno nakupljanje bora, bolove ili opšti osećaj da ste skoro preko noći ostarili, možda za sve to postoji naučno objašnjenje.
Najnovija istraživanja ukazuju da starenje nije spor i postojan proces i da postoje najmanje dve faze u čovekovom životu kada ubrzano starimo.
Studija, koja je pratila i proučavala hiljade različitih molekula kod ljudi starosti od 25 do 75 godina, otkrila je dva velika talasa promena u dobi od oko 44 godine i ponovo u 60. godini života.
Ovi nalazi mogli bi da daju objašnjenje zašto se javlja i nagli porast određenih zdravstvenih problema, uključujući muskuloskeletne probleme i kardiovaskularne bolesti u određenim godinama.
„Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena. Postoje neke zaista dramatične promene“, rekao je profesor Majkl Snajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford i viši autor studije, prenosi Gardijan.
Brže promene u organizmu dešavaju se sredinom četrdesetih i početkom šezdesetih godina života.
On i njegov tim izučili su hiljade različitih molekula, uključujući supstance povezane sa starenjem kože, i time kako telo prerađuje alkohol i nosi se sa upalama.
U studiji je tokom sedam godina učestvovalo 108 ljudi starosti između 25 i 75 godina. Oni su davali uzorke krvi, stolice, kao i briseve iz nosa, usta i sa kože.
Istraživači su ispitali 135.000 različitih molekula (RNA, proteini i metaboliti) i mikroba, bakterija, virusa i gljivica koji žive u crevima i na koži učesnika studije.
Nagli porast starenja sredinom 40-ih bio je neočekivan i prvobitno se pretpostavljalo da je rezultat perimenopauzalnih promena kod žena. Međutim, podaci su otkrili da se slične promene dešavaju i kod muškaraca u srednjim četrdesetim godinama.
Sastav molekula i mikrobioma prošao je dva velika talasa promena, najpre oko 44. godine, a potom u 60. godini, pokazali su rezultati.
U prvom krugu promena zahvaćeni su molekuli povezani sa kardiovaskularnim bolestima, dok su u drugom talasu promena uključene supstance koje učestvuju u regulaciji imuniteta, metabolizmu ugljenih hidrata i funkcionisanju bubrega, otkrila je studija.
Ovi nalazi mogli bi da doprinesu informisanosti ljudi kako da vode računa o sebi. Na primer, smanjeno uzimanje alkohola u četrdesetim godinama života moglo bi da pomogne.
Osim toga, ova naučna studija mogla bi da pomogne i u nekim ciljanim medicinskim intervencijama, kao na primer kod određivanja vežbi tokom perioda bržeg gubitka mišića, ističu autori.
„Duboko verujem da treba da pokušamo da prilagodimo i promenimo svoj način života dok smo još zdravi“, kaže Snajder jedan od autora ove studije koja je objavljena u naučnom časopisu „Priroda starenja“.
Izvor: Politika.rs
Komentari (1)
🤣