U Srbiji je zbog ekstremno visokih temperatura na snazi crveni meteoalarm i vreme je vrlo opasno, što posebno utiče na zdravlje.
Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZJZ) navode da su negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po naš organizam brojni.
Posebno su ugroženi hronični bolesnici te ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, posebno one za pojačano mokrenje i snižavanje krvnog pritiska, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
Lekove čuvati na temperaturi ispod 25 stepeni Celzijusa ili u frižideru u zavisnosti od toga šta piše u uputstvu za lek.
Takođe, visok je i UV indeks te bi trebalo dodatno povesti računa o zaštiti od sunca ukoliko morate da boravite napolju.
Uticaj vrućina na organizam
– Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na disajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja.
– Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.
– Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.
– Nagle promene temperature (npr. nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu i sl.) mogu dovesti do srčanog udara.
– UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.
– Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte
– Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve.
– Gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu
Kako da se ponašate tokom velikih vrućina
Pravovremene mere mogu smanjiti broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama, što znači da treba biti spreman i pridržavati se jednostavnih saveta pomoću kojih se na vreme može sprečiti nastanak zdravstvenih tegoba uzrokovanih visokim temperaturama, navodi se na sajtu GZJZ.
Klonite se vrućine:
– Izbegavajte izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova (naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici)
– Ukoliko morate da bude napolju u navedeno vreme trudite se da budete u hladu!
– Nosite laganu, široku odeću, svetlih boja, od prirodnih materijala.
– Ako izlazite napolje, nosite šešir sa širokim obodom ili kapu, i naočare za sunce sa UV zaštitom.
– Izbegavajte sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana!
– Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru) ili kasnije u toku večeri
– Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor , da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.
Rashladite se:
– Unosite dovoljno tečnosti. Redovno pijte negaziranu vodu i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju. Možete se osvežiti tako što ćete istopiti dve kocke leda u ustima. Izbegavajte dehidraciju od vrućine tako što ćete piti razblažen sok kao što je limunada, odrasli svakih 1-2 sata, a deca na svakih 15-20 minuta 1 do 2 kašike ili gutljaj vode. Nemojte čekati da osetite žeđ da biste uneli tečnost, što je posedno važno za starije ljude koji imaju slabiji osećaj žeđi!
– Uvek nosite flašicu vode sa sobom kada boravite na otvorenom!
– Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi. Druga mgućnost je da se umotate u hladne mokre peškire ili da se rashladite mokrim sunđerom, kupkom za stopala i sl. Možete staviti vlažne peškire na dečije noge i ruke.
– Jedite češće i manje obroke. Obroci treba da budu lagani- izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu proteinima. Uzimajte više sezonskog voća i povrća. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv „smuti“ ili napravite laganu supu, da vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite u organizam
Koristite laganu posteljinu od prirodnih materijala , najbolje bez jastuka kako biste izbegli akumulaciju toplote iz tela.
Rashladite svoj dom:
– Pokušajte da rashladite prostorije u kojima boravite, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe strarije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30⁰S u toku dana, odnosno 24⁰S u toku noći.
– Boravite u najhladnijoj prostoriji svog stana ili kuće, naročito noću.
– Iskoristite svežiji noćni vazduh kako bite rashladili svoj dom. Ukoliko je moguće, tokom noći i ranih jutarnjih sati ostavite sve prozore otvorenim, sa podignutim roletnama, kako biste prostor adekvatno provetrili i rashladili.
– Sijalice i mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh – za vreme velikih vrućina u toku dana ugasite svetla i isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite.
– Smanjite količinu vrućeg vazduha koja ulazi u vaš dom. U toku dana zatvorite vrata i prozore i spustite roletne na sunčanoj strani kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote.
– Stavite zastore, draperije ili tende na prozore koji su izloženi suncu u toku dana. Po prostoriji možete rasporediti i mokre peškire ali imajte u vidu da se time povećava vlažnost vazduha.
– Ukoliko imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚S u odnosu na spoljnu.
– Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚ S, oni neće sprečiti nastanak zdravstvenih poteškoća vezanih za velike vrućine. Međutim, pomoći će bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.
– Ukoliko vaš dom ne možete držati adekvatno rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u nekom drugom rashlađenom prostoru (npr. u nekoj javnoj zgradi- biblioteka, tržni centar i sl).
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)