Naučnici su oduvek želeli da pomeraju granice ljudskog uma i ideja kako bi došli do tačke kada će imati neko novo saznanje.
Paralelno s tim, oni su za potrebe istraživanja trošili i jako veliki novac i resurse, a rezultati nikad nisu došli. Neki od njih kasnije su dobijali i Nobelove nagrade iako su se svim silama trudili da svet zaboravi na prethodne neuspehe.
Evo i 5 najbizarnijih naučnih radova:
“Orgon energija”
Psihoanalitičar Vilhelm Rajh imao je poprilično neobičnu ideju 1940. godine. Smatrao je da ljudi mogu da se napune “Orgon energijom” koja bi im poboljšala seksualni i emotivni život, a koja bi čak mogla i da kontroliše i vremenske uslove.
Rajh je verovao da svi ljudi poseduju polje univerzalne životne energije koje je nazvao Orgon, a čak je napravio i mašinu koja je to polje mogla detektovati, pa čak i akumulirati kako bi se njom kasnije moglo kontrolisati vreme, emocije i seksualnost. Psihoanalitičari i ostali naučnici su se brzo ogradili od ove ideje, rekavši za Rajha da je pseudonaučnik. Kasnije je čak i uhapšen, a na kraju je preminuo pod misterioznim okolnostima.
“Božija Kaciga”
Mihael Persinger je istraživač kognitivne neuronauke koji je napravio kacigu pomoću koje se “može komunicirati sa Bogom ili sa duhovima”. Svoj izum je nazvao “Božija Kaciga”.
Njegova kaciga se zapravo igrala sa magnetnim poljem mozga ispitanika zbog čega je njih 80 posto tvrdilo da u sobi osećaju prisustvo Boga ili preminule voljene osobe. Ali Persinger nije stao samo na ovom istraživanju. On je kasnije čak tvrdio da su vanzemaljci krivi za seizmičke aktivnosti na Zemlji. Kasnijom analizom drugih naučnika, utvrđeno je da “Božija kaciga” samo izaziva halucinacije u mozgu.
“Cev u srce”
Verner Teodor Oto Forsman je zbog ove neobične i bizarne ideje čak i otpušten, ali je na kraju ipak i nagrađen Nobelovom nagradom. Hirurg iz Nemačke je 1929. godine izveo eksperiment na sebi.
Sebe je stavio pod lokalnu anesteziju, kroz ruku gurnuo kateter sve do svog srca. U takvom stanju, nonšalantno je ustao i otišao do sobe u kojoj je sam sebi napravio rendgenski snimak. Zbog ovog postupka je dobio otkaz, a 1956. godine je dobio i Nobelovu nagradu za medicinu – jer je razvio postupak koji je omogućio kateterizaciju srca.
Spavanje sa otvorenim očima
Ian Osvald, istraživač spavanja i psihijatar sa univerziteta u Edinburhu probao je da otkrije da li osoba može da zaspi i u najčudnijim okolnostima.
1960. godine Osvald je zalepio kapke volontera, tako da nisu mogli da zatvore oči, a ispred njih je stavio svetlo koje treperi (50 cm od očiju). Takođe ih je i elektro šokirao i puštao im glasnu muziku. Međutim, svi ispitanici su na kraju zaspali, a neki čak i u roku od samo 12 minuta. Njegov zaključak – redovni i ponavljajući ritam im je omogućio da zadremaju.
Vraćanje mrtvih u život
Robert E. Korniš, čudo od deteta sa Kalifornijskog univerziteta Berkli diplomirao je sa 18 godina, a doktorirao sa 22. Celog života preokupirala ga je ideja vraćanja mrtvih u život.
Godine 1930. godine pokušao je da oživi nekoliko mrtvih životinja tako što bi ih stavio na klackalicu kako bi njihova krv mogla da se kreće, a zatim bi im ubrizgavao adrenalin i antikoagulanse. Par životinja je u tom momentu čak i oživelo, iako su bile slepe sa jakim oštećenjem na mozgu. Nakon par trenutaka, životinje su opet proglašene klinički mrtvim. Korniš ovakav “uspeh” rada nikad nije ponovio.
Nostradamusovih 6 proročanstava već se OSTVARILO! Da li je koronavirus sedmo?
Komentari (0)