Posle više od 60 godina: Novi most na pograničnoj reci spojiće Grčku i Tursku

Gradnja će početi ove godine između graničnih prelaza Ipsala i Kipi

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Printscreen/You Tube@ Fatih Yıldız

Posle više od šest decenija, Tursku i Grčku će uskoro povezati novi most na pograničnoj reci Marici, potvrđeno je u turskom gradu Jedrene.

U toj vesti mnogi analitičari, i na levoj i na desnoj obali te reke, odmah su počeli da traže i nalaze i političku poruku – to bi konačno moglo da označi početak procesa približavanja istorijskih rivala. Turska i Grčka do sada su se često međusobno optuživale, ponekad i zveckale oružjem i još ne mogu da se oslobode teškog nasleđa osmanske prošlosti, piše Politka.rs.

Krajem prošlog veka dva puta su bile i na ivici oružanog sukoba, koji je izbegnut zahvaljujući posredovanju zajedničkog strateškog saveznika Vašingtona. Atina i Ankara, koje su pre sto godina potpisale Lozanski sporazum i iscrtale međusobne granice, iako su na papiru decenijama saveznice u okviru NATO-a, još ne mogu da nađu zajednički jezik u vezi s mnogim problemima: razgraničenjem u Egejskom i Sredozemnom moru, položajem manjina u jednoj i drugoj zemlji, statusom Crkve Aja Sofija u Istanbulu, koja je ponovo pretvorena u džamiju, rešenjem kiparskog problema.

“Novi most na Marici unaprediće saradnju i olakšati građanima prelazak iz jedne u drugu zemlju”, izjavio je guverner Jedrena Jusuf Sezer posle obilaska provincije na levoj obali reke koja u osmanskoj prošlosti često zalivana krvlju.

Most će imati četiri trake i biće duži od 800 metara. Stari most, koji je podignut 1958. godine, u međuvremenu je postao usko grlo i više ne može da primi povećani promet između dve zemlje, koje su i pored političkih sporova osuđene na ekonomsku saradnju. Gradnja će početi ove godine između graničnih prelaza Ipsala i Kipi.

U dve susedne zemlje su izgleda počeli da shvataju da moraju da se okrenu vremenu koje dolazi. To potvrđuje izgradnja novog mosta, kao i poseta premijera Kirijakosa Micotakisa Ankari.

Pre samo dve godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, reagujući na govor premijera Micotakisa u američkom Kongresu, kada je pozvao Belu kuću da blokira prodaju aviona F-16 Ankari pošto stalno ugrožava grčki vazdušni prostor, izjavio je, ne vodeći računa o diplomatskom jeziku: “U mom imeniku više ne postoji niko pod imenom Micotakis.” A onda je otvoreno zapretio Grčkoj: “Ako tako nastavite da nas izazivate, mi ćemo iznenada doći jedne noći.”

U politici dva i dva često nisu četiri: izjave izgleda ponekad imaju ograničen domet i vek trajanja, mnogo ne obavezuju, ma koliko bile opore. Kad je u februaru prošle godine jugoistočnu Anadoliju pogodio razorni zemljotres, Grčka je među prvima nesebično pritekla u pomoć komšijama. Kako sada izgleda, ta “zemljotres diplomatija” nije zatvorila vrata za saradnju u Egeju, pogotovo što je Vašington u međuvremenu odobrio prodaju borbenih aviona Turskoj. U decembru prošle godine Erdogan je posetio Atinu. “Nema problema između nas koji se ne mogu rešiti”, rekao je on tom prilikom. Premijer Micotakis je bio oprezniji: “Normalno je da o nekim pitanjima imamo različite stavove.”

Turska i Grčka se već decenijama spore i oko rešenja “kiparskog problema”. To ostrvo je podeljeno posle vojne intervencije Ankare 1974. godine. Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji se godinama vode pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, prekinuti su pre pet godina. Turska strana, kako kažu, da više ne želi gubi vreme i zalaže se za stvaranje dve nezavisne države – turske i grčke – dok su u Nikoziji za stvaranje federalne države dva ravnopravna naroda. Tu se za sada zastalo. Rešenje tog problema nije na vidiku pošto se kiparski Turci, koje bezrezervno podržava Ankara, ne osvrću na kritike koje stižu iz Ujedinjenih nacija i Evropske unije, čiji je član Republika Kipar. Tursku republiku severni Kipar do sada je priznala samo Ankara.

 



Izvor: Politika.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar