Lanzarote nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Porivi turista koji dođu na ovo kanarsko ostrvo su različiti. Sa njega odlaze promenjeni. Mnogi žele da mu se vrate i ovde ostanu zauvek. To govori i činjenica da su zaljubljenici u ovo ostrvo rešili da kupe kuće i započnu neku novu životnu priču, nastalu iz pepela.
Prvi utisak vam je jedno opšte crnilo. Vulkanska prašina je svuda oko vas, po planinama, vulkanskim oranicama, plažama… Čak i to malo obradive zemlje namerno je prekriveno crnom, vulkanskom prašinom, kako bi se sadnice sačuvale od vetra i sunca, i zadržale malo vode.
Nasuprot crnom okruženju, poput onom na Mesecu, kuće su sve jednake, bele, oštrih formi, unificirane, zahvaljujući umetniku Cezaru Manrikeu, koji je simbol Lanzarota, u svakom smislu. Takođe, zahvaljujući ovom vizionaru, na lokalnim putevima Lanzarota nema ni jedne reklame kako ne bi narušila harmoniju prirode.
Od biljaka i životinja, ovde praktično nema ničega. Turizam je glavna delatnost od koje se živi, poznati su po dobrom vinu i kozjem mesu, i nešto banana. I to je sve. Sve se dovozi, uglavnom brodovima i najviše iz Španije. I pored izolovanosti svega ima, a doseljenici na ostrvo tvrde da je tako bilo i u vreme kovida.
Malo je i zelenih površina i cveća, razumljivo da je najviše kaktusa, različitih oblika i veličina, a najbolji izbor je u Muzeju kaktusa. Tu se možete uveriti koliko ove bodljikave biljke mogu biti inspirativne, sa prelepim cvetovima i ozbiljnim stablima, jarkih boja i neverovatnih formi.
Kaktusi i palme su ustvari dokazali kako se život probija ispod velikih crnih naslaga koje su pre 300 godina potpuno uništili život.
Postoji to neko strahopoštovanje prema vulkanima i njihovim tragovima koji će ovde večno ostati. Zbog toga svi prvo žele da vide Nacionalni park Timanfaja. To vam je neka vrsta rijalitija gde možete da osetite ništavilo prirode. Na pet hiljada hektara prostiru se ostaci crvenih kratera, oranice stvrdnute lave, jednostavno, mesečev pejzaž. Na ulasku u park nalazi se statua đavola Il Diablo, umetnika Cezara. Pravi nagoveštaj šta možete da očekujete na prostoru od 200 kilometara, sa 25 kratera. Rutu de los Volcanos, koja se prostire 14 kilometara, duž glavne erupcije, osmislio je ovaj genije, a posetioci u autobusima koji se probijaju uskim, krivudavim putevima sa pogledom na strme litice, mogu da vide veliku koncentraciju stvrdnute lave, kratera, vulkanskih stena, nepreglednih vanzemaljskih oranica pred kojim je čovek potpuno nemoćan.
Zaposleni u Nacionalnom parku pokušavaju da dočaraju silinu pritajenih vulkana koji i danas diskretno prete, tako što u veštački napravljenu rupu sipaju kantu vode, koja odlazi na dubinu od deset metara i samo desetak sekundi kasnije na drugom otvoru u blizini, uz prasak, izbija vreli gejzir.
Temperatura od 300 stepeni iskorištena je i za originalni kulinarski poduhvat, veoma specifični roštilj na kojem se meso i povrće peče pod uticajem te vreline koja dolazi direktno iz zemljišnog rotla. Restoran na vrhu puta vulkana, nudi posetiocima ove specijalitete koji se praktično mogu probati samo ovde.
Lanzarote je ustvari malo ostrvo, 60 kilometara dužine i 25 širine, sa kilometrima nestvarnih plaža koje zapljuskuje Atlanski okean. Na severu one su divljije, sa pomenutim crnim plažama i vulkanskim ostacima, velikim talasima koje pokreću oštri vetrovi. Predeo idealan za surfere koji do besvesti pokušavaju da savladaju okeanske talase.
Na istočnoj strani su gotovo idilične, duge peskovite plaže, uz koje se nalaze ogromni kompleksi hotela, radnje i restorani. Masovni turizam je i ovde velika boljka, a njen epi centar je Puerto del Karmen. Ako volite urbane plaže sa ležaljkama i suncobranima, promenade, miris brze hrane i zveket čaša u baru, ovo je pravo mesto za vas.
Na krajnjem jugu je jedna od najlepših plaža, ne samo na Lanzarotu, već i na svim kanarskim ostrvima- Papagayo. Smeštena u uvali između visokih litica, zaštićena od talasa, sa zlatnim peskom, pravi je biser ostrva. Jedino što je i ovde temperatura mora veoma osvežavajuća. U ovom periodu godine između 18 i 20 stepeni. I pored toga, turisti ne mogu da odole. Uz cvokotanje zuba, ježenja kože i uf,uf uzdahe ulazi se u vodu i posle pet minuta mnogo je lakše. Ipak, osećaj blage utrnulosti ostaje vam još neko vreme, dok leškarite na idealnoj temperaturi oko 24 stepena. Kažu da je april, najbolji mesec za posetu, jer je to međusezona, nema masovne histerije, a uslovi za boravak ovde su idealni.
U nastavku plaže Papagayo nižu se druge peskovite, jednako divlje, na kojima rado borave žene u toplesima, ali i nudisti. Sloboda tela i misli na ovim plažama dostiže maksimum.
Iako živi od turista, lokalno stanovništvo nije srećno zbog nadiranja reke ljudi iz celog sveta. Na uništavanje specifične prirode, ali i na ekonomsku neujednačenost još se upozoravalo šezdesetih godina prošlog veka. Sredinom aprila, održan je masovan protest aktivista zelenih i sličnih organizacija na svim većim ostrvima Kanara, uz naglasak da su se zbog prodaje nekretnina strancima, cene kvadrata stanova i iznajmljivanje znatno povećale. Za iznajmljivanje prosečnog stana na Lanzarotu, za mesec dana, sada treba izdvojiti i 900 evra, što je za mnoge stanovnike ovog ostrva to neostvarljivo, tako da je sve više beskućnika na ulicama ostrva.
Glavni grad Arecife, nekako je suprotnost svemu na ostrvu. Osim zaposlenih koji sređuju plaže i čiste ulice, Imate utisak da u njemu svi spavaju do 10, a onda kreće buka teških mašina. Obnavljaju se zgrade, popravljaju trotoari, prave nove stepenice za izlazak na plažu. Glasni lokalni penzioneri piju svoju prvu kafu u kafeu uz obalu, a oko podneva se okupljaju na partiji domina. I život se gasi već oko 23 sata, Arecife spava, i njegova tvrđava, most, mol koji ulazi duboko u okean i sve to podseća da je život nekada postojao i pre vulkana, A ovde su imali sreće, jer je bilo dovoljno daleko, da ove znamenitosti iz daleke prošlosti ostanu netaknute.
Osim prirodnih lepota, obavezno morate posetiti makar tri zdanja izuzetno talentovanog umetnika, slikara i skulptora Cezara Manrikea koji je virtuelno spojio ostatke vulkana, stene i moderne arhitektonske forme. Volcano House, je njegova kuća u kojoj je proveo 20 godina posle povratka uz Njujorka od 1968. godine do 1988. i posle njegove smrti je pretvorena u fondaciju.
Kuću je osmislio i izgradio usred kupola lave, koja je nastala kao posledica erupcije od 1730. do 1736. godine. Ovo neverovatno zdanje ima tri hiljade kvadrata i prirodno se uklapa u vulkansko okruženje od 30 hiljada kvadrata. Gornji deo zgrade inspirisan je tradicionalnom arhitekturom ostrva, a potom uklopnjen sa modernim funkcionalnim elementima, ogromnim staklenim površinama, otvorenim prostorima i savršenim osvetljenjem.
Donji deo zgrade je projektovan između prirodnih vulkanskih tunela i stvrdnute lave. Tu su fontane, futurističke baštenske garniture, palme… Njegovo prisustvo je očigledno uz mnogobrojne fotografije, slike, knjige, ploče, ali i video snimke gostovanja u kojima se angažovano borio protiv masovnog turizma.
Drugo impresivno zdanje je Jameos del Aqua, umetnički i turistički kompleks izgrađen između 1960. i 1970. godine,smešten u delimično srušenom tunelu od lave, a prepoznatljiv po belom bazenu napravljenom od krečnjačke bazaltne stene ispunjene morskom vodom. Kompleks sadrži restoran, bar, terasu za 550 ljud, izložbeni prostor, interesantne atipične prostore takozvane jameos, koji su nastali od lave koja je oticala. U prvom delu ovog originalnog kompleksa, koji se nalazi na severnoj strani ostrva, odmah uz okean, u polumraku smešteno je malo jezero, okruženo pećinom nastalom od vulkanskih stena u kome žive albino krabe. Umetnikov akcenat je bio ostaviti sve što je prirodno i netaknuto i podržati život.
A posebna filmska priča je kuća Omara Šarifa, Casa Omar Sharif kojoj je takođe prepoznatljiv pečat dao Cezare. Nastala je kao inspiracija arapske priče o 1001. noći u selu Nazaret sa hiljadu stanovnika. Egipatski glumac ju je posedovao samo jedan dan, jer ju je izgubio na kocki. Kao strastveni igrač bridža upustio se u duel, a da nije znao, da mu je protivnik svetski igrač bridža koji ga je naravno pobedio. Predao mu je kuću i nikada se više nije vratio na ostrvo.
Vila je sedamdesetih godina prošlog veka prepravljena, uklopivši se u stenovito i vulkansko okruženje, uz moderne bele arhitektonske prostorije. Posebno je inspirativno pojavljivanje delova stena u spavaćim sobama, kružne stepenice sa drvenim daskama, otvori kroz koje izviruju biljke i naravno neizostavan ogroman bazen.
Kuća je nekoliko puta menjala vlasnike, a 1983.nemački arhitekta sa ženom ju je pretvorio u mesto kulturoloških dešavanja gde su se održavale umetničke izložbe, koncerti. Tada je dobila i novo ime LogOmar, i otvorena je za javnost od 1997. godine.
I ako ste uspeli da vidite sve ovo tokom boravka ovde, na kraju je ostala još jedna važna stvar, da se provozate sredinom ostrva i posetite neku od mnogobrojnih vinarija koje su takođe deo crnog ambijenta. Vinova loza se brižljivo polaže u delove vinograda zaštićene vulkanskim kamenjem od vetrova, i naravno zemlja je prekrivena vulkanskom prašinom. Restorani gde se degustiraju najbolja vina sa Lanzarota odišu posebnim nenametljivim tradicionalnim luksuzom, a u jelovniku naći ćete najveći specijalitet ostrva- jareće meso sa njihove farme, uz posebnu vrstu krompira koji se peče u ljusci.U ovakav vinograd i vinariju uložene su desetine miliona evra, a njihova vina se mogu naći na najprestižnijim mestima.
Posle svega ovoga, jasno vam je zašto ljudi sa kopna žele da zauvek ostanu ovde. A na pitanje da li nekada pomisle da bi se vulkan ,koji inače i dalje vri na desetinama metara ispod zemlje, mogao opasno probuditi, odmahuju rukom, uz opasku da o tome ovde niko ne misli. Lepota pobeđuje strah, hedonizam umrtvljuje bojazan.Lanzarote je čarobno mesto, kao iz horor filmova u kojima zatvarate oči, ali uz uzbuđenje da osetite šta je sledeće.
I na kraju, samo da bude jasno. Da biste posetili ovo ostrvo ne znači da morate da imate ozbiljan budžet. Cena povratne karte, lowcost kompanije sa kabinskim prtljagom, ako dovoljno planirate u napred košta 80 evra, direktan let iz Zagreba za Lanzarote. Apartman, van pune sezone može da se nađe i za 50 evra, a cene u samoposlugama za većinu namirnica su niže nego kod nas. Ako nemate predrasude i malo istražite na internetu, stižete i do Kanara.
Komentari (0)