Rusija odlučila da skine talibane sa liste terorista

Moskva redovno sarađuje s Kabulom u borbi protiv ekstremista, nema sumnje da će i istraga napada u „Krokus siti holu” biti jedna od tema razgovora

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: pixabay/IGORN

U Moskvi su najavili spremnost da razmotre uklanjanje talibana sa liste terorističkih organizacija, na koju su stavljeni još 2003. Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, između Rusije i Avganistana postoji mnogo važnih i hitnih tema za razgovor i usklađivanje međusobnih politika, a to bez dijaloga i direktne komunikacije s talibanima, kao nosiocima vlasti u ovoj jugozapadnoj azijskoj državi i neposrednim komšijama, nije moguće.

Teroristički napad na trgovinski centar „Krokus siti hol” u Moskvi, prilikom kojeg su poginule 144 osobe, svakako je jedna od takvih tema. Dodajmo i da je Rusija nedavno ugostila visoku delegaciju talibana na razgovorima kojima su prisustvovali zvaničnici Kine, Pakistana i još osam susednih država. Tom prilikom ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da bi Avganistan trebalo da dobije ekonomsku podršku i da mu se odmrznu finansijska sredstva kako bi se obezbedila stabilnost u ratom razorenoj zemlji, kao i u interesu svih njenih suseda. Pomenimo i da je Zamir Kabulov, specijalni predstavnik RF za Avganistan, istakao da Moskva redovno sarađuje s talibanima u borbi protiv terorizma.

Rusija je, u okviru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, vojevala u Avganistanu punih deset godina (1979–1989). Bio je to rat koji Rusi i danas dobro pamte, o kojem se pišu naučne studije, romani, opevan je u mnogim protestnim pesmama, snimljeni su filmovi… Mnogi su ga tada nazvali „sovjetskim Vijetnamom”. Sve je okončano povlačenjem sovjetskih jedinica i preuzimanjem vlasti od strane pobunjeničkih grupa.

Jasno je da najveća zemlja na svetu, u svetlu strateških promena na globalnom planu, pokušava da dodatno poboljša svoj ugled među islamskim državama. Dešava se to jednako na prostorima Bliskog istoka, kao i u onim delovima Azije u kojima ova religija ima najjače uporište. Takođe, osiguranje mira na prostorima istočnog kontinenta angažovanjem Kine, Indije, Pakistana, Irana i drugih velikih igrača ključno je u prekomponovanju sveta, koje postaje neminovno i iz igre izbacuje dosadašnje najjače sile, pre svih SAD i Veliku Britaniju.

Talibani su na svetsku listu terorističkih organizacija dospeli nakon napada na zgrade Trgovinskog centra u Njujorku i sedište Pentagona 11. septembra 2001. i zbog veza s Al Kaidom, koja je optužena za pomenute akte. Odluka Moskve, kako se navodi, trebalo bi da ih ponovo uključi u svetsku borbu protiv najveće pošasti našeg doba. U svakom slučaju, jasno je da politika Avganistana ide za tim da se zemlja vrati u svetske ekonomske i političke tokove u skladu sa savremenim kretanjima.

I dok Rusija, kako rekosmo, pokušava da pokaže kako nema spornih tema s islamskim svetom, s druge strane, zemlje tzv. Zapada predvođene Amerikom uglavnom nisu spremne da menjaju dosadašnji oštar kurs. Razlog za to svakako je i golgota kroz koju su morali da prođu američki vojnici koji su duže od dve decenije borili u Avganistanu, da bi na kraju odande bezglavo pobegli ostavivši za sobom ogromne količine naoružanja i devastiranu zemlju. Najnoviji događaji na Bliskom istoku samo su dodatno produbili jaz između zapadnog i islamskog sveta, dovodeći Evropu na samu ivicu nemira izazvanih upravo verskim podelama.

Vest o „pomirenju” Rusa i talibana nesumnjivo će u SAD naići na najveći odjek i sigurno će izazvati najrazličitije vrste komentara. Jer upravo Amerikanci na pripadnike ovog političkog pokreta gledaju kao na svoje najveće protivnike, ne samo u Aziji, već i u drugim delovima islamskog sveta. Mirenje s iskonskim protivnikom, ili kako Amerikanci to danas definišu – neprijateljem – Rusijom, za zapadnog džina je svakako vest koja nije dobrodošla. Kako god bilo, svet je u priličnoj meri zatečen ruskom odlukom. Prema očekivanju, odobravanje je stiglo s onih strana koje su svesne da je Avganistan zemlja na koju treba računati u političkom, ekonomskom pa i vojnom pogledu. Oni drugi, koji su podalje od centralnoazijskih prostora, o svemu ovome izjašnjavaće se drugačije. I naravno, u večitom strahu od eventualnog islamskog nezadovoljstva.



Izvor: Politika.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar