Nemačka se u 2023. godini ponovo suočila sa ogromnim prilivom izbeglica, a istovremeno zabeležen je veliki rast popularnosti desničarskih snaga.
Mladići na ulicama berlinske četvrti Nojkeln još u novogodišnjoj noći bez ustezanja su napadali petardama i svim što im se našlo pri ruci policiju, vatrogasce, radnike hitne pomoći i obične prolaznike.
Tako je već na samom početku godine glavna tema u Nemačkoj postao odnos prema ‘građanima s migracionom pozadinom‘.
Cela zemlja ponovo je bila u šoku iako se o ovoj berlinskoj četvrti već godinama govori negativno. Ponovo je otvorena priča o paralelnim društvima, o državi koja je zakazala i policiji koja se više ni ne usuđuje da odlazi u neke delove Berlina u kojima glavnu reč imaju pripadnici arapskih kriminalnih klanova.
Nojkeln ponovo je dospeo na naslovne strane 7. oktobra, kada se na glavnoj ulici četvrti slavio napad Hamasa u Izraelu, a prolaznicima delile baklave. Nakon toga zabranjeni su propalestinski protesti i organizacija Samidoun, koja je pomagala palestinskim zatvorenicima u Izraelu, a iza kulisa pomagala je teroristima Hamasa zbog čega ju je nemačka ministarka unutrašnjih poslova zabranila, navodi Jutarnji list.
Događaji posle 7. oktobra pokazali su koliko delovi nemačkog društva žive u svom paralelnom svetu, što je navodi vodu na mlin onima koji bi da zaustave svaki oblik migracije.
Političko uporište protivnika useljavanja je desna populistička Alternativa za Njemačku (AfD), koja u anketama drži čvrsto drugo mjesto, iza demohrišćanske unije CDU, sa 25 odsto podrške na saveznom nivou.
U saveznim pokrajinama nekadašnje Istočne Njemačke, AfD uživa stabilnu podršku više od 30 odsto glasača te se mnogi pribojavaju izbora koji se sledeće godine održavaju u tri istočne savezne pokrajine.
Da AfD-u neće manjkati „štofa” za njihovu glavnu političku temu migracija i stranaca svedoče podaci o tražiocima azila, čiji je broj 2023. godine premašio rekordnih 300.000 iz 2015. kada je Angela Merkel otvorila granice izbjeglicama iz Sirije. Migranti sada dolaze u Nemački i iz drugih zemalja koje ne muče ratovi, poput Gruzije, Turske ili Maroka.
Kada letos pokazalo da će 2023. godina ostati zapamćena po rekordnom broju „neregularnih migranata” ministarka Nensi Fezer pokušava da smanji pritisak izbeglica. Uvedene su i kontrole na šengenskim kopnenim granicama prema Švajcarskoj, Češkoj i Poljskoj.
Nemački socijaldemokrati zalažu se da se na nivou EU proveravaju prava na azil na spoljnim granicama Unije.
Sve su veći izgledi da čitav niz zemalja bude proglašen sigurnim zemljama porekla što isključuje mogućnost prava na azil.
U 2023. godini nastavile su da dolaze i izbjeglice iz Ukrajine, kojih je već više od milion. I oni sve više postaju meta AfD-a i njihovih pristalica. Političke bodove na njima skupljaju i drugi pa je predsednik Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc izjavio kako su „ukrajinske izbeglice turisti koji u Nemačku dolaze preko vikenda da besplatno poprave zube dok obični građani čekaju”.
Migracija je posredno ili neposredno uticala i na ostale teme važne građanima Nemačke, poput nedostatka stambenog prostora, posebno onog koga obični građani mogu da priušte.
Ulje na vatru dolili su i rezultati ispitivanja nivoa obrazovanja u zemljama Pisa testova po kojim su nemački srednjoškolci pali još niže nego ranije.
Posebnu pažnju izazvalo je slabo poznavanje nemačkog kao maternjeg jezika, što ne čudi s obzirom da je u nekim školama procenat učenika kojima nijedan roditelj ne govori nemački i prelazi 80 odsto.
Za preko potrebne projekte u obrazovanju i infrastrukturi ni sledeće godine neće biti više novca jer je koaliciona vlada Olafa Šolca na kraju godine upala u velike probleme. Ustavni sud proglasio je sredinom novembra budžet neustavnim.
Vlada je htela da nepotrošenih 60 milijardi evra odobrenih kredita iz fonda za saniranje posledica pandemije jednostavno prebaci u fond za finansiranje ekološke transformacije privrede, što je sud ocenio nezakonitim.
Vlada je na kraju ipak uspela da skrpi budžet ali je jasno da će svi morati dodatno da štede.
Na sve to dolaze i sumorni podaci iz privrede koja ulazi u još jednu godinu na ivici recesije.
Privreda i dalje opstaje zbog subvencija na energente koji su naglo poskupeli zbog rata u Ukrajini.
Sve ovo se odražava i na popularnost vladajućih stranaka. Šolcov SPD na saveznoj nivou ima svega 14 odsto podrške. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje hoće li socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada izdržati do kraja sledeće godine.
Komentari (0)