Ne postoji način da se sa sigurnošću zna koliko će neko živeti. Ali mnoge naučne studije pokazuju da postoji mnogo toga što možemo da učinimo da povećamo svoje šanse da živimo dug i zdrav život.
Ako želite da doživite sto godina, možda se pitate kako vaše životne navike utiču na to. Da li hodate svaki dan? Da li izbegavate slatke grickalice? Da li pušite cigarete? Iako su sve ove radnje povezane sa dugovečnošću, postoji jedna za koju stručnjaci tvrde da snažno utiče na život duži od proseka.
Jedna od uobičajenih zabluda je da je dugovečnost određena genetikom, ističe dr Eliz Ajfert Friman sa gerontologije. Objašnjava da geni igraju malu ulogu u očekivanom životnom veku, svega 25 odsto, i dodaje da su “važniji faktori naše okruženje i način života”, prenosi Parade.
Ističe da su društvene veze posebno važan faktor dugovečnosti.
“Ljudi koji imaju veću društvenu podršku imaju tendenciju da imaju poboljšano mentalno zdravlje, kardiovaskularno zdravlje, funkcionisanje imuniteta, kognitivne performanse, otpornost, zadovoljstvo životom, odgovor na stres i još mnogo toga“, objašnjava ona.
Koliko god da su društvene veze dobre za nas, usamljenost i izolacija su loše i utiču na dugovečnost. Dr Friman se osvrnula i na istraživanje koje je pokazalo prednosti velike društvene mreže, a to je da socijalna izolacija povećava šanse za smrtnost za 91 odsto, prenosi Parade.
Dr Džon P. Volš se složio sa izjavom dr Friman, rekavši da su jaki porodični odnosi posebno važni kada je u pitanju dug i zdrav život.
“Porodica može biti genetska, ali možemo imati i porodicu u zajednici i izabranu porodicu. Poverenje u ove odnose znači da pazimo jedni na druge. Znamo da se možemo osloniti na naš sistem podrške kada je to potrebno bez potrebe da tražimo tu podršku.“ objašnjava dr Volš.
Kao dokaz ističe harvardsku studiju o sreći odraslih, poznatu kao najdužu studiju o sreći, koja je pokazala da je kvalitet odnosa u životu povezan sa dugim i srećnim životom, prenosi Parade.
Komentari (0)