Evrozona koja objedinjuje ekonomije 20 evropskih zemalja pada u recesiju nakon što je u dva uzastopna kvaratala tokom ove godine zabeležen negativni privredni rast, javlja Blumberg pozivajući se na najnoviju anketu analitičara.
Ovo je prva recesija u EU posle one zabeležene u vreme pandemije koronavirusa.
Blumbergova anketa pratila je reviziju rasta u 20 zemalja koje koriste evro kao valutu, za poslednji kvartal 2023. godine.
Bruto domaći proizvod u evrozoni se smanjio za 0,1odsto između septembra i decembra, u poređenju sa prethodnom prognozom stabilnog učinka, pri čemu ekonomisti očekuju umeren oporavak sledeće godine.
„Sumnjamo da smo na početku uspona. Čeoni vetrovi su i dalje jaki, posebno oni koji potiču od ogromnog povećanja kamatnih stopa“, rekao je Jerg Angele, ekonomista Bantleon banke.
U svom prošlonedeljnom izveštaju, statistička agencija „Eurostat” pripisala je pad smanjenju industrijske proizvodnje u evrozoni, što ukazuje na trajnu slabost regiona.
Recesija se uglavnom pripisuje usporavanju u Nemačkoj, pošto najveća ekonomija EU nastavlja da se bori sa kombinacijom slabe spoljne tražnje, budžetskom krizom, visokim kamatama i dugotrajnim posledicma prošlogodišnje energetske krize.
Očekuje se da će Nemačka doživeti pad od 0,2 odsto u četvrtom kvartalu, više od pada od 0,1 odsto koji je prvobitno projektovan.
Rezultati ankete su u suprotnosti sa novembarskom prognozom Evropske komisije, koja predviđa da će se evrozona vratiti rastu u poslednjim mesecima godine, podstaknuta povlačenjem inflacije i jakim tržištem rada.
Ekonomisti očekuju da će se inflacija u evrozoni donekle smiriti tek do septembra 2024. i da će ostati na visokom nivou znatno iznad cilja Evropske centralne banke od 2 odsto.
Komentari (0)