Kolumbija je počela sterilizaciju “Eskobarovih nilskih konja”, a plan je da se do kraja 2023. uhvati, anestezira i steriliše 20 nilskih konja, objavio je vodeći svetski naučni časopis Nature.
Kolumbijski nilski konji su najveće invazivne životinje na svetu i često se nazivaju Eskobarovi ili kokainski nilski konji. Zloglasni kolumbijski narko bos i najbogatiji kriminalac u istoriji Pablo Eskobar (1949-1993) je 1980-ih ilegalno uvezao četiri nilskog konja (Hippopotamus amphibius) u svoju hasijendu “Napoles”. Posle njegove pogibije, mužjak i tri ženke prepušteni su sami sebi, ali su se lepo „snašli“ u reci Magdaleni.
Zahvaljujući nedostatku suše i predatora, faktora koji inače drže pod kontrolom populaciju nilskih konja u njihovoj rodnoj podsaharskoj Africi, oni su se brzo umnožili. Studija objavljena u aprilu, koju je naručilo kolumbijsko Ministarstvo životne sredine, procenjuje da u zemlji sada ima 181-215 nilskih konja. Jedan model njihovog rasta stanovništva procenjuje da bi ih moglo biti više od 1.000 do 2035. ako se ne preduzmu mere za njihovu kontrolu.
Ekolozi su zabrinuti što ove izuzetno teritorijalne životinje, koje mogu da teže i do tri tone, menjaju sastav Magdalene, najveće reke Kolumbije, svojim izmetom. Nilski konji su postali pretnja autohtonim vrstama u reci, ali i ljudima. U nekoliko navrata su napali ribare, a jednom su zalutali u školsko dvorište, ali na sreću nije bilo žrtava.
– U dvorištu se igralo oko 35 dece, koja su mogla da im se približe i izazovu tragediju. Iako nilski konji mogu da izgledaju veoma smireno, u svakom trenutku, s obzirom na njihovo veoma nepredvidivo ponašanje, mogu da napadnu, kao što se već događalo – rekao je za AFP David Ečeveri, zvaničnik lokalne uprave za životnu sredinu.
Kolumbijska vlada je ove godine izdvojila 200.000 dolara za kampanju sterilizacije, a do sada su obavljene tri sterilizacije. Svaka sterilizacija traje između šest i osam sati i uključuje tim od osam ljudi, uključujući veterinare, tehničare i pomoćno osoblje. U narednim godinama cilj je sterilizacija 40 jedinki godišnje. U prošlosti, pokušaji sterilizacije nisu bili efikasni, jer su se nilski konji razmnožavali brže nego što su mogli da budu uhvaćeni i operisani.
Sterilizacija je samo deo seta mera koje uključuju transport u strane rezervate i zoološke vrtove, kao i eutanaziju nekih od ovih ogromnih životinja.
– Sterilizacija nije jedina strategija, niti će biti dovoljna. Ne možemo kontrolisati populaciju nilskih konja u Kolumbiji samo sterilizacijom. U trci smo sa vremenom u pogledu trajnih uticaja na životnu sredinu i ekosistem – rekla je na konferenciji za novinare Suzana Muhamad, kolumbijska ministarka životne sredine.
Komentari (0)