Da li svetu preti NOVA PANDEMIJA u budućnosti? Naučnici upozoravaju na paramiksoviruse

Iako naučnici znaju za paramiksoviruse više od jednog veka, tek treba da shvate kako virusi prelaze u nove vrste i mutacije koje preuzimaju da inficiraju ljude.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto Pixabay

Sledeća velika pandemija, nazvana “ona velika”, možda već vreba u pozadini, čekajući priliku da izazove najzaraznije i najsmrtonosnije bolesti koje su poznate čovečanstvu.

– Nova pandemija će se neizbežno pojaviti u budućnosti i međunarodna zajednica treba da se pripremi da odgovori na tu pretnju – rekao je krajem oktobra generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus.

– Sledeća pandemija nije pitanje da li, već kada će se dogoditi. I ne možemo sebi dozvoliti da ponovimo greške iz prošlosti. Zato države članice SZO pregovaraju o novom sporazumu u vezi sa pandemijom i izmenama Međunarodnih zdravstvenih propisa, kako bi ojačale pravni okvir za globalni odgovor na pandemije – dodao je on.

Takođe, Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti dodao je porodicu paramiksovirusa (paramyxoviridae) na listu pandemijskih patogena na koje treba obratiti pažnju u oktobru. Ova porodica virusa obuhvata preko 75 različitih virusa, uključujući zauške, male boginje i infekcije respiratornog trakta.

Virus nipah

Među ovim virusima, virus nipah ima sposobnost da inficira ćelije sa receptorima koji regulišu šta ulazi ili izlazi iz ćelija koje oblažu centralni nervni sistem i vitalne organe. Ova varijanta virusa ima stopu smrtnosti koja može dostići do 75 odsto, u poređenju sa kovidom-19, čija stopa smrtnosti znatno niža i iznosi ispod jedan odsto.

Naučnici napominju da, za razliku od gripa i kovida-19, koji brzo mutiraju, čini se da paramiksovirusi ne podležu brzim promenama u svojoj strukturi dok se šire, ali su razvili visoku sposobnost širenja među ljudima.

Nipah u Indiji

Infekcija virusom nipah u Kerali u Indiji, datira iz juna 2019. godine.

Majkl Noris, docent na Univerzitetu u Torontu, upozorava da se može zamisliti scenario u kojem se pojavi paramiksovirus koji je jednako zarazan kao male boginje, ali istovremeno smrtonosan kao nipah.

Takav scenario nije teško zamisliti, a slična priča poslužila je kao osnova za film “Zaraza” iz 2011. godine, u kojem su Met Dejmon, Gvinet Paltrou i Kejt Vinslet igrali glavne uloge. Film prikazuje situaciju u kojoj žena, nakon poslovnog puta u Hong Kongu, donosi sa sobom smrtonosni mikrob koji pokreće globalnu pandemiju, pri čemu je uzročnik bolesti bio upravo virus nipah.

– Grip je sekvencioniran do smrti – rekao je “Atlantiku” Benhur Li, virusolog Medicinske škole Ajkan zdravstvenog sistema Maunt Sinaj u Njujorku.

Ali, kako je objasnio, to nije slučaj sa paramiksovirusima jer većina ljudi zaraženih sa jednim od preko 75 virusa ne preživi, što razvoj tretmana i vakcina čini skoro nemogućim.

Paramiksovirus

Prvi koji je otkriven u porodici, nazvan goveđa kuga, identifikovan je još 1902. To je zarazna virusna bolest koja pogađa papkare. To je bila druga bolest koja je potpuno iskorenjena 2011, nakon velikih boginja kod ljudi 1980, navodi “Dejli mejl”.

Iako naučnici znaju za paramiksoviruse više od jednog veka, tek treba da shvate kako virusi prelaze u nove vrste i mutacije koje preuzimaju da inficiraju ljude.

Na primer, dugo se verovalo da zauške inficiraju samo ljude i odabrane primate, ali su nađeni slučajevi zaraze među slepim miševima. Tu je i misterija o tome kako paramiksovirusi mogu da uzrokuju manje infekcije u jednom domaćinu, ali ubijaju drugog.

Jedan iskorenimo, drugi se pojavi

Pol Dupre, virusolog Univerziteta Pitsburg, rekao je “Atlantiku” da su rubela virusi – jedna od podfamilija paramiksovirusa među kojima su zauške – zabrinjavajući. Ljudi, majmuni, svinje i psi su prirodni domaćini i lako se zaraze u bliskom okruženju.

Tu su i male boginje, koje je prvi dokumentovao jedan persijski lekar u 9. veku. Ali, tek je 1757. škotski lekar otkrio infektivni agens u krvi pacijenta koji je izazvao virus.

Lista rizičnih zemalja na majmunske boginje u Čenaju, Indija, u julu 2022.

Emi de Vit, šef odeljenja molekularne patogeneze u Laboratorijama Roki Mauntin, rekla je “Atlantiku” da bi male boginje mogle na kraju da budu iskorenjenje, što bi okončalo potrebu za vakcinacijom.

Međutim, kad se to dogodilo sa velikim boginjama, pojavio se mpoks (nekad majmunske boginje) da zauzme svoje mesto.

Imaju potencijal za pandemiju

Kako navodi “Dejli mejl”, izveštaj objavljen 2022. pod nazivom “Jačanje spremnosti Australije za pandemiju” bavi se paramiksovirusima.

– Kako svet nastavlja da bolje razume ove veze između zdravlja ljudi, životinja, biljaka i životne okoline, virusi prelaze sa životinja na ljude alarmantnom brzinom. Pored poznatih virusa, u proseku se svake godine pojavljuju dva nova virusa kod ljudi, a proporcija koja dovodi do većih epidemija raste – navodi se u izveštaju.

– Mnogi od tih virusa imaju potencijal za pandemiju – potencijal da se šire na više kontinenata – dodaje se.



Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar