Košarkaš lavljeg srca, Aleksa Avramović bio je jedan od glavnih igrača Srbije na terenu tokom Mundobasketa. Vešto je krao lopte i nizao koševe, a strast se osetila u svakom poenu. Iako je je od Svetskog prvenstva prošlo mesec dana, Srbija je i dalje pod utiskom jer je ovakvog košarkaša čekala dugo. Osim što je igrao do poslednjeg atoma snage i „ginuo“ onda „kada možda i nije išlo“, Avramović je bezuslovno pokazivao da je ljubav njega i čitavog tima prema Srbiji iznad svega. I to su osetili svi, pa čak i protivnički igrači. Aleksa je bio nesalomiv, nikada nije klonuo čak ni kad smo izgubili od Italije, ni kada je sve naizgled bilo izgubljeno protiv Nemačke u finalu, pa je tako zasluženo dobio epitet heroja nacije ali i „krivca“ što sada skoro svaki klinac želi da trenira košarku i bude baš kao „Aleksaaaaa“.
U razgovoru za „Politiku“ Avramović je govorio o planovima za nastavak sezone, Partizanu, Srbiji, ali i o sebi, porodici i vrednostima u koje veruje pokazujući stranu ličnosti za koju se u javnosti malo zna.
Zbog sjajne defanzive na Svetskom prvenstvu su te nazvali „ministar odbrane”. Da li misliš da je tvoj napadački potencijal malo potcenjen, s obzirom na to da smo te gledali prošle sezone u dresu Partizana kako si u serijama postizao presudne poene?
Stvarno sam se trudio kao i svi ostali da pomognem ekipi na pravi način i to je urodilo plodom. Taj neki moj presing na lopti je nešto što me već obeležilo u poslednje dve-tri godine, pa ne razmišljam u tom pravcu da li sam potcenjen kada je u pitanju napad. Znam da mogu biti koristan u oba pravca.
Da li Partizan može da napravi iskorak u odnosu na prošlu sezonu i ode na fajnal for?
Partizan uvek može napraviti korak u odnosu na prošlu sezonu, ali mnogo je potrebno truda, rada, ulaganja i napora da bi jedan tim savršeno funkcionisao kao što je to Partizan izgledao od februara prošle godine.
Malo je igrača koji su uspeli da ujedine Delije i Grobare, koliko ti to znači?
Ne razmišljam u tom pravcu jer smo se stvarno borili za Srbiju. Ali ako je to na neki način bilo pozitivno sa obe strane, svi smo srećni zbog toga. Zaista, kako god da se okrene, svi smo mi Srbi i svi na kraju navijamo za Srbiju. To je najvažnija stvar.
Da li već razmišljaš o OI u Parizu? Hoćete li i tamo koristiti istu formulu koju ste koristili na Mundobasketu?
Da, svakodnevno se razmišlja o Olimpijskim igrama, ali to je jako daleko. Fokus je na ovoj sezoni, ali nekakav san svih košarkaša jeste da se nađe na Olimpijskim igrama. Pogotovo kako vreme prolazi, a čak i Amerikanci će doći u drim timu sa najjačim sastavom. Razmišljamo o OI, ali fokus je na ovoj sezoni.
Ko je tvoj cimer na putovanjima i sa kojim košarkašem Partizana se najbolje slažeš?
Nemamo cimere jer se Evroliga izborila da svako ima svoju sobu, tako da nemam cimere u Partizanu. Najbolje se slažem, ako već moram nekoga izdvojiti sa svim srpskim košarkašima.
Neretko se krstiš i moliš na utakmicama. Odakle tolika ljubav prema veri i Bogu?
Ta ljubav je nastala iz porodice. Majka i otac su brata i mene naučili o tome. Generalno svi iz moje porodice su jako religiozni, kao i moja žena i njeni roditelji. Svi smo okrenuti tradicionalnoj srpskoj priči. Mislim da je osnov svega ljubav prema bližnjima i Bogu i to će sigurno doneti pozitivne stvari.
Poznato je da se baviš humanitarnim radom. Po povratku sa Mundobasketa doneo si humanitarnoj organizaciji „Srbi za Srbe“ potpisanu loptu koja je prosleđena u humanitarne svrhe. Kako si došao na tu ideju i da li misliš da smo kao narod izgubili empatiju i osećaj zajedništva?
Nisam hteo da se to zna, to mi nije bio plan, ali nema veze, kasnije su rekli da sam ja doneo loptu. Svi su je igrači potpisali, dobili smo je sa Svetskog prvenstva. Srećan sam ako smo barem na neki način uspeli da usrećimo nekoga kroz pomoć koja je svakome dobro došla.
Postao si heroj nacije. Da li si svestan koliko si obožavan u narodu i osećaš li odgovornost u vezi s tim?
Ne volim isticanje, pogotovo u timskom sportu. Borio sam se sa potpunom emocijom i iskrenošću za grb reprezentacije. To je narod prepoznao na neki svoj način i hvala im na tome. Jednostavno to sam ja i oni su to prepoznali. Potrudiću se uvek kao i svi momci sa kojima sam igrao da ih obradujemo i da damo sve od sebe. Možda to neće uvek biti garantovan uspeh ali sigurno će biti potpuna emocija i maksimum dat za celokupnu naciju.
Osvojio si internet i postao zvezda popularnih mimova. Šta misliš o tome, da li si se nekada i sam nasmejao na neku objavu na mrežama?
Što se tiče mimova, možda imam facu za to, ne znam (smeh). Kad se glupiram recimo ili kad mi nešto nije jasno pa onako raskolačim oči. Narod od toga pravi zezanje, a ako je njima lepo i meni je. Ne vidim ništa što je negativno u svemu tome. Ako je narodu zabavno, neka se zabavlja.
Da li si kafanski čovek i uz koju pesmu bi slomio čašu? Ko je zapravo Aleksa Avramović kad posle utakmica dođe kući u svoju oazu mira?
Nisam kafanski čovek ali volim da sednem u Čačku sa svojim prijateljima u kafanu. Preko leta to radim vrlo često. Sigurno se nekad u životu slomila i čaša ali jednostavno nisam kafanski čovek. Trudim se da budem porodična osoba i dobar drug, tako da nastojim da okupim i porodicu i drugare u Čačku, a to je uglavnom u kafani.
Posle utakmica vreme koristim sa suprugom i psom. S obzirom na to da je sezona paklena, uglavnom se trudim da slobodno vreme provedem sa njima. Naravno, uz moju porodicu i prijatelje. Ima dosta ljudi u mom okruženju ali većinski deo vremena provodim sa porodicom, pre svega sa suprugom.
Komentari (0)