Najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu je Ambrosia artemisiifolia L. (limundžik, opaš, fazanuša, parložna trava, partizanka), a kako je koncentracija njenog polena najveća u avgustu i septembru, osobama koje pate od alergija u ovom periodu godine je veoma teško. Cveta od jula do oktobra, odnosno do prvih jesenjih mrazeva.
Ambrozija je samonikla biljka stepsko-prerijskih područja Severne Amerike, ali je naturalizovana širom sveta. Iz Amerike je uvozom žitarica i deteline preneta 1863. godine u Evropu. Pretpostavlja se da su širenju biljke u srednjoj i istočnoj Evropi presudno doprineli uspostavljanje i intenziviranje poljoprivredne trgovine između SAD i evropskih država, rasplamsavanje Prvog i Drugog svetskog rata.
Počev od ranih osamdesetih godina prošlog veka, populacija ambrozije u centralnoj Evropi rapidno se širi, naročito u poljoprivrednim regionima. Ovaj fenomen delimično se može objasniti prelaskom s tradicionalnih ratarskih kultura (kukuruz, pšenica) na nove (suncokret, šećerna repa), jer se seme ambrozije veoma često može pronaći kao kontaminat u semenu suncokreta, s obzirom na pripadnost istoj biljnoj familiji.
U poslednjih tridesetak godina u zemljama centralne i jugoistočne Evrope postaje dominantni korov, a zbog velike količine polenovog praha veoma ugrožava ljudsko zdravlje.
U Srbiji je ambrozija prvi put primećena pre 70 godina, tj. 1953. godine, u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. Ova biljka raste pretežno u nizijskim predelima, naročito u Vojvodini (na čitavoj teritoriji), Beogradu i gravitirajućim područjima, šireći se na jug dolinama reka.
Dejstvo ambrozije
Ova jednogodišnja biljna vrsta naraste do visine od 20 do 200 centimetara. Jedna biljka može proizvesti i preko 160.000 semenki. Seme u zemljištu može održati klijavost čak i do 40 godina. Raste i u vrlo nepovoljnim uslovima, zato lako postaje dominantni korov, navodi dr Marko Lj. Nestorović za Politiku.
Kod najosetljivijih osoba već od 8 do 20 polenovih zrna u metru kubnom vazduha može da izazove jake alergijske reakcije. Samo jedna biljka ambrozije produkuje 1–8 milijardi polenovih zrna. Trenutno na teritoriji Beograda raste 5–10 biljaka po svakom stanovniku.
Smatra se izuzetno agresivnom i opasnim korovom, koji je našao praznu ekološku nišu i gostoljubivo okruženje, jer nema ni životinja koje se hrane izdancima ove biljke. Širenju ambrozije, takođe, izuzetno pogoduje zagađenje vazduha.
Uporno suzbijanje
Kad je u pitanju suzbijanje ambrozije, čarobnog štapića nema. Najbolje bi bilo kada bismo mogli da počupamo sve biljke s korenom. Ali to je praktično nemoguće, zato što ambrozija gradi jako velike i brojne populacije. Biljke ne smemo da čupamo golim rukama, već isključivo rukavicama, jer se smatra da deluju i kontaktno. Drugi način uništavanja je košenje, ali je problem što se nakon dve nedelje posle košenja biljke regenerišu. Prvo košenje trebalo bi izvesti do 20. jula, drugo do 20. avgusta, a treće do 20. septembra.
Postoje i herbicidi kojima se može uništiti, ali hemijsko suzbijanje treba sprovesti pod kontrolom diplomiranih inženjera poljoprivrede za zaštitu bilja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)